Menično pravo. I

31

дакле : пренос, авал, и др. Овакво разумевање налаже нам сама природа ствари пи садржина осталих законеких прописа (тако н. пр. баши 5. (6. ту изречно увршћује још и пренос). — Друга је напомена да прописи ови могу важити за Србина пи у иностранству, а не само у Србији (вид. бр. 68).

Ради бољег претреса ове материје о субјективној меничној способности ми ћемо је, према њеној садржини, поделити и сваки део засебно разгледати. И тако:

А.

Менична способност у Србији у опште.

49, — Субјективна менична способност, у опште говорећи, јесте травна моћ или способност закључивати (пли „предузимати“ — 5. 168. трг. зак.) менимне послове. ИЛ она је двојака: активна и пасивна.

а) Активна менична способност, јесте правна моћ или способност стицати, задобијати менична права; дакле бити субјект, носилац меничних права или љмеНИМ, поверилац.

6) Џасивна менична способност јесте правна моћ или способност менично се обвезивати, узимати на се какву меничну обавезу; дакле бити субјект, носилац меничних обавеза или лљенимнм Дужник“.

50. — О првој, активној меничној способности, наш трговачки законик ништа не говори (као ни други менични законици). И онда остаје да се она процењује по прописима нашег општег грађанског права. По овоме праву пак, активна менична способност може се посматрати са два гледишта: или сама ва се, као атрибут или особина сваке личности, или пак у вези с правном моћи п вршити је.

Прва, дакле апстрактна активна менична способност, без обзира и на моћ вршити је, спаја се или