Menično pravo. I

64. — Ну што се тиче пасивне меничне способности странаца, ту је већ друкчије. За-њу није увек меродаван ни сам закон њихове домовине, нити опет сам закон места закљученог меничног посла, најмање пак закон места где исти ваља извршити. Овај последњи закон и не узима се у обзир, већ се прави извесна комбинација из она два прва. Тако и у нас постоји о томе овај пропис:

5. 168.

(Способност странца менично обвезати се, суди се по зиконима земље, којој странац припада. Но ипак неспособан по својим законима странам, ако је то српским законима способан и у Србији меничне послове предузме, менимно је обвезан.

Према овоме, ако би какав год странац У Србији менични посао предузео, па би се у Србији процењивало да-ли је он за то био способан, чиниће се то најпре према закону његове ога ино, први земље чији је он поданик. И тако, ако би он по томе закопу бпо способан менично се обвезати у својој земљи, сматраће се да је био способан узети меничну обавезу п у Србији. 'Го, у осталом, одгозара начелу националитета, по коме су закони о правној способности везани за личност. По томе, ако би ни. пр. у Србији меницу акцептирао какав пемачки сељак, који је по пемачк. праву менично способан, тај бп се акцепт и код нас имао сматрати као пуповажан и ако се по нашем закопу сељак (бр. 59.) не може менично обвезивати.

Али, ако би какав странац по закопима своје домовине био менично песпособан, али би по нашем закону био способан, опда ће овај и за њ важити односно његове меничне обавезе у Србији учињене; ова његова обавеза сматраће се пред нашим зако-