Metoda za rešavanje taktičkih zadataka u granicama sdruženih odreda : sa kartom šire okoline Niša u razmeri 1:75.000

РЕШЕЊЕ СЕДАМНАЕСТОГ ЗАДАТКА _ 215

непријатељу у очи. Ради овога, треба подизати што је могуће ниже грудобране и давати им тако једнолик облик са околним земљиштем, да се од њега ни у колико не разликују. Да би се ово постигло мораће се копати дубљи ровови, што ће бити дангубније него што је то при вишим грудобранима. Често ће бити од велике користи да се подижу стрељачки заклони без нимало грудобрана, него само ровови, а ископана земља да се растури унаоколо. Ако се утврђења не могу тако подићи да не падају непријатељу у очи, треба их маскирати (покрити насипе) травом, грањем и осталим предметима тако, да им изглед из даљине буде сличан са околним земљиштем, да се од њега не разликују.

За обману непријатеља, при овако маскираним утврђењима, треба пред или позади праве бојнице подићи привидне стрељачке (топовске) заклоне, да непријатељу падају у очи и да на њих гађа. Ови привидни заклони треба да су на довољној даљини од правих, да ватра против њих управљена не туче и праве заклоне.

рури и Јапанци, а доцније и Руси су са успехом употребљавали маске и стрељачке заклоне (без грудобрана и то често пред главним положајима, на предњој падини или у подножју узвишења, везујући их са позадином рововима за саобраћај, у смеру ојачања стрелаца" у њима и одступања из њих, кад наступи потреба. Оваквим постројем и постављањем ових стрељачких заклона без грудобрана, не само да се добија, уз вишекатну ватру, положнија путања зрна, него су стрелци у њима трпили мало губитака, јер их ти заклони и малодимни барут нису одавали Ови заклони дају и јачи отпор пуним (целим) артилеријским зрнима.

При подизању стрељачких заклона рачуна се на сваког војника по један корак ширине по фронту, и тако 32 једну чету треба око 200 корака ширине. Између стрељачких заклона појединих чета треба остављати растојања од неколико корака.

Повлачећи трасу стрељачких заклона саобразно земљишту за стављање целога простора пред фронтом и крилима под успешну ватру, добиће се испадни и упадни углови, који ће се узајамно потпомагати уздужном и унакрсном ватром. У колико год земљиште дозвољава, углове треба заокругљавати, да би фронт трупа био што више управан на правац гађања и да би утврђења мање падала у очи.

Често ће бити од веће користи, да се стрељачк изаклони не постројавају по ивици узвишења, него да се спуштају више унапред по нагибу, једно за то, да би се што боље заштитила своја артилерија, која се за даљну борбу поставља позади ивице узвишења, а друго зато, да се добије вишекатна ватра; а као најглавније, да се добије што положнија путања зрна, као и да се стављају под ватру сви они простори, који се са ивице не