Metoda za rešavanje taktičkih zadataka u granicama sdruženih odreda : sa kartom šire okoline Niša u razmeri 1:75.000

"РЕШЕЊЕ ПРВОГ ЗАДАТКА 25

у близини нема никаквога објекта, ка чијој би заштити непријатељ хитајући, могао загрозити одреду, као што је то случај од стране Ниша, — то и није нужно у први мах наређивати извиђање тим правцем. А ако сето покаже доцније као потребно, командант одреда ће то накнадно учинити и то ако би му коњица за то била сувише удаљена, одашиљући једну патролу од оних коњаника, које је задржао при главнини, или упућујући, место коњаника, велосипедисте, пошто би они тај задатак насипом могли врло добро извршити.

Коњици је одређен за објект Емина Кутина, као излаз из Кутинског теснаца, а није даље упућена теснацем ка Драшковој Кутини због тога, што је Драшкова Кутина сразмерно много удаљена, што би коњица морала ићи теснацем, где би јој дејство било јако ограничено и напослетку због тога што, ни одред не намерава ићи кроз теснац, да би она требала да се стара, да раније заузме излаз јужни из теснаца. Из свега овога види се, да коњици треба одређивати далеке објекте само у толико, у колико је то стварно потребно за решење задатк: одреда. Коњици је скренута пажња на важност извиђања дотичних праваца, а како ће она то учинити, да ли среством патрола или јачим извиђачким делом, то је ствар увиђавности њенога команданта, у шта командант одреда, при изради и издавању заповести, не треба да се меша. Где се непријатељска коњица сутра дан покаже у већем броју, тамо треба и упутити већи број своје коњице.

Колики ће се степен самосталности у збиљи оставити команданту коњице односно неком потчињеном старешини извиђајућих и обезбеђујућих делова (претходнице, побочнице, заштитнице, предстраже) то зависи од његових личних особина. Па и ако овакво начело постоји за збиљу, то ће ипак и према најодличнијему потчињеноме, по неки пут, командант одреда (целине) од њега одступити, задржавајући право да у неколико уђе у надлежност свога потчињенога и истакне важност нечега јер за одржавање целипе и јединства управе морају се, на прво место, истицати и задовољавати погледи и намере командапта одреда (целине). Чување и штедња самосталности потчињених мора имати својих оправданих граница. /решка је кад се у надлежност (самосталност) својих потчињених ушимче са које каквим сишницама неоправданим. Да се ушиме у надлежност својих потчињених, треба да зато постоје оправдани узроци и разлози.

Десиће се по неки пут случај, да сам командант одреда одашље у неком правцу, за чије му је извиђење много стало, неку самосталну официрску патролу независно од онога што у погледу извиђања предузима командант коњице, односно претходнице, побочнице или заштитнице (Р. С. тач. 445) —

Није потребно, да коњица полази пре пешадије, јер она брзо одмиче и није на сметњи пешадији. Није нужно одре-