Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

ъ стившімсе СокраійЪ нашЪ са свима прїетельи, окруженЪ буде отЪ неколико, предьекЪ тому отбранны, млады любимаца свои, и возлюби сЪ ньима — бригомЪ Г. Г. Ѳ. Захарнѣа и А. Балсе, двоице отЪ дружине — у предградскомЪ єдномЪ вертиЋу на само, у лЂшнЂгЪ вечера тихости и благовонной зеленины, вечераши. По вечеры у граду, у Сербской каФаны подЪ знаменїемЪ Звізде Пояарне, буде насЪ выше: гдЂ ягмеТіымЪ намЪ їоідь кой краткій часЪ у дружескомъ колу сЪ Наставникомъ, дойдье оидешньїйГосподарь нЂкїй, и, сазнавши о бывшемЪ, То е, Господинъ ! рече, права ніха тайна вечера іїыя-аі и - - - ето т" око васЪ сГашЪ дванаестерице ! што , сгледавшисе, найдьемо, да по случаю тако и бяше. Медьу преускипЪвшымЪ чувствованїяма свакога у* мнленїя, приспЂе доба разстанку —• моему свегдашнЪму разстанку ! послЪднЂму моему Наставника, БлагодЂя, Друга моега облобызанїю! —• у пополноЋиый ово , предЪ враты обиталиіда нВгова, бы часЪ

• Л 2 У