Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

12 не; а да га ономЪ у руке опеш^ „ предамЪт онамо бы за цело про„ пао. —• Друпо, ако онога осбыля 5, потераю, да се и я не надьемЪ у „ послу! кое горе быти не бы моглог „ крозь такву найневиннпо, и, суз, димЪ, свпма СерблЪмЪ амо найпоз, вольнїю стварь. Да єовде, послао з, бы му га натрагЪ у шаквомЪ слу„ чаю, да самь миранЪ. Зато опеть, „ кадЪ прїимите, не шплыіте га одз, ма СолариЋу, докле я не видимЪ , „ то Ће бышп. иссг Нипо штоживо, найусилнїе препоручихЪ на ово таки уяку, и Родьаку, Рухолиса выше изЪ руку свои да не испуідаю, коликогодь бы їй їоіде могао стати; развѣ на Публїчны Властей, востребованіе сЪ єдне сшране, и присудьенїе сЪ друге. При чемЪ , зауспокоити заслужногатнмЪ подвигомъ у свїю Сербаля Г. Павховича; обеЋахЪ, ако бы безпорочной нЂговой вѣрноподданнической честности при етідашиТімЪ премЂпном’Ь на оной границы запту —узтребало, найТт їой достойно предстателство и све желаемо покровителство. Но до мало