Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

204 *іЮо(&5* блужденїя 5 и све, іцо безЪ нЂ быва, мора быши недостаточно, на криво, и како не валя. Ево іца є, и какова є пресвеша и предивна божія истина. Но нигцаманВ показуе намЪ повседневно й ежечасно искусство, на велику срамоту и ругобу человВческога рода, да, премда се сви сЪ ньомЪ поносе, хвале и дичу, да є весма мало число блажены душа, кое ю управЪ желе, чистосердечно любе , неутрудимо траже, и неустрашимо признаю и исповѣдаю 5 заш;о иначе не бысе медьу людма толике находиле лажи, нити бы їй толике заслеплявале прелести. И іцо е нанопачнїе, рекао бы , да су се сви договорили и согласили , да свакїй НародЪ , подЪ извѢтомЪ и изговоромЪ свое особише мниме и мечтателые истине, на све друге мрзи, држи їй за ниіца, и, кадЪ само може, гони ш, немилостиво удручава, и безчеловѣчно гази їй и гняви. Ласно се свакЪ може сЪ истиномЪ поносиши и велеречесшвовати, кадЪ е ко своимЪ предразсудкомъ и предувѢренїемЪ прелаіценЪ, и не знаюііи, да є; или ако и зна , но нѢговЪ їнтересЪ или какко пристрастіе, друго неадо одЪ нѣга изыскуго. Мы Тіемо обаче показати овде , како се распознати могу знаци лравота Истпнолюсїїя, одЪ сует-