Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

205 еуетнога и притворнога, кадЪ слЪдаюЪа назначенія за основаніе тога положимо. И перво: Когодь чистосердечно истину люби, онЪ употреблява сва пристойна и потребна средства, како е може познати. ІДогодь чисто не разуме, и о чемугодь сумня, то нити потверждага^ нити одриче. ІДо смо годъ изЪ младости чули 5 или и у некима книгама читали , ако чисто не разумємо, могу неке ствари быти истиннтпе, али могу быти и лажне: зато будимо сЪ тимЪ разсудливи, и не усудьуймосе то и другима силомЪ намешаши, Друто-. Діа е ко одЪ свои старїи прїимхо и научїо, ако га то добрымЪ, правдолюбивымъ, у своей совѣсти спокойнымъ, и слЂдователно благополучнымъ твори, нека при тому неотступно остае. Нека се другима не чуди, іцо су другоячїе учіуЋени, и изЪ дЪтинства напоени. И нека никада не заборавля оне речи: Докажи ми вїру твою отЪ ла твои. Третьег Любитель истине люби искубне и учене люде; пыта їй за оно, ціа не зназ прїима сЪ радостію сваку обідеполезну и братолюбиву науку. И у чехмугодь позна, да є преваренЪ быо, не стыдисе одЪ тога отступитй 3 и готовЪ є всегда исправтпи се, на добро наставити и упутшдн. Че-