Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

206 Четверто: Правый и просвешеный нстине любитель и стяжатель 6ыва благодѣтель человѢческога рода, просвеідавагоЋи му очи ума, и показаюѢи му путь кЪ добродѣтели и кЪ благополучію. СмиренномударЪ и увіѢренЪ словомЪ и дѢломЪ; заш;о зна, да є гордость, неправда и свака злоба на лажи основата^ онЪ никому не намеѢе силомЪ знаня своя. Галглеи, КолернїкЪ } НевтояЪ, Аоке, и ньима подобнт, показали су людма высоке у НаукамЪ исипше; но никомЪ иису претили ни са огыѢмЪ, ни сЪ мачемЪ, ни саанаѳемомЪ, ако їй не прїими. Они су добро, знали, да, когодь буде ймати среѢу ньихЪ разумѣ ти, и ньиове истине познати, да Ѣе їй едва дочекати и сЪ радостію прїимиши. Можемо їоіде , кЪ заключенію ове Главе, и неке причине придодаши, чрезЪ кое се любовь и желя ко истины у людма разслаблява, или и сасвимЪ удручава. Прво є лѣность, и немарность за трудно истраживанѣ веіцш - кое и наша пословица сведочи: ЛашнѢ є вѢровати, него иЋи пьітати. Колико паче, кадЪ далеко валя касати ? Воздрема душа моя отЪ унынія! давно є речено, и до данась искусствомъ познато. ДремлѢ , и као подЪ МандрагоромЪ спава, душа унливога леньшине, и нечув-