Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

онай богашацЂ, своїой души реііи : Мила дупшце! єди, пїй, и веселисе: имашь многа блага, коя ши леже на много година! А іда му се на то одговара? Бу дало! а ко ши е ту душу дао ? та ову Ѣ.е ши ю ноЋь натрагЪ узети. Ову ноЋь, вели Слово Божіе; заіцо шаковїи слепцы Ђоравїи, у ноЂя и у мраку живу и умиру. Второ: ИстраживанѢ исшине, и извѣстна и цѣла увѣренность да смо ю нашли, оЋе, да се много сЪ паметью чита, да се размытлява, да се єдно спрама другомЪ сравнивай да се суди и разсуждава, єсу ли наша мнѣнія основата, и єсу ли ова иста основанія ясна и непоколебима. Правда, да има много истина ласны, кое се као саме кажу ; како напримѢрЪ: Два и два чини четыри: Све є выше , него єдна частъ одЪ свега. Али наодесе и тежке и замотате, кое се сЪ трудомЪ и сЪ їіомоЋью Науке размершуго, и одЪ превара разставляю , кое преваре єдна веш,а и остроумна глава може ласно у мечтателну видимость истине обуѢи и замошаши. Самолюбіе, и изЪ нѣга радьаюЋесе высокоумїе, затвараю свакїй приступакЪ истине. ВысокоуманЪ човекЪ оЋе да у свачему има право: и ако онЪ има кою власть , ко му смѢ реііи,, да є онЪ у превары, и да бы му потребовало датисе упутити ? таки Ћешь