Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

209 їіешь га видиши да се разяри и почне псовати, ружтли , и сЪ пестниЗіомЪ претити. Гдигодь нехїма смиреннога благоразсудїя, и умѣреннога о себи и о своемЪ знаню мнѣнія, шу истины нейма мѣста, Чрезмѣрно сластолюбіе, лакома и несыта желя богатства, великїи су истине непріятели; заіцо кЪ добру склонне душе любе и желе истину. Сласшолюбивога є срце покварено, и душа разслаблѣна и слепа. А сребролюбивый мысли, гди є доста новаца, ту є свако добро. Платливица и малодушанЪ нису за истину, него за рабство, створени: таковїи даю собомЪ чинити, ідо ко оЂе. Благо Народу , кой се залюби у праву и божественну истину! ОнЪ Ће всегда любиши добродѣтель, и избиратѣе оно, хоа є обхцеполезно, похвално и славно. О Г Л А-