Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

219 трудолюбію, прекрасному смиренномудрію, и злашнон умѣренности : єднымЪ словомЪ , ако се не науче паметно, благородно, имужесгпвенно зшслити и долаши^ него имЪ се пусти узда кЪ самовольству , кЪ упорности, кЪ безстыдїю, и кЪ безобразію: тада су такова бѣдна деіда сасвимЪ пропала. СЪ годинама напредуе у ньима п злонаравїе , скака злоба и беззаконіе : а изЪ овога се радьа совершенно безчеловѣчіе и безбожіе. ПакЪ кадЪ овакова дѣпд у свое време опы постану, судити є, піа Ће изЪ ньиова порода слѣдовати. Ту ш веѢъ пропадне свака правда и добродѣтель : намѣсто мужественне любови кЪ Роду и кЪ 0течеству , облада людна сЪ єдне стране луда гордость, а сЪ друге сгадлива худость и робско пуженѢ: улѣзу у моду притворность, лукавство, лафа, издая, и свако проклетство. За детгу дакле! а навластито за децу Народны Поглавара, и Свенденства мїрскога, валя да быва нанпоглавитїе старанѢ. Ова Ѣе быти у свое време Еачалииіты, Генерали , градова й землѣ управители, Судїе., и Учители: одЪ,иьихЪ не зави* сити благополучіе или злополучіе цѢлога Отечества и Рсда. Но овде не забораішмо ово иазначити, да