Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

• 229 ■»88О08* Ће тада Отечество найсреЋнїе бы^ ти, кадЪ се буде, у избранію Поглавара, управителя и Судія, на персонално достоинство и вредность, а не на друго ідо случайно и по пристрастію, сматрати. Разумный домаЋинЪ воли вьрномЪ и разумномъ слуги, него невредномъ и неразумномъ сыну, управленіе свои важны наложили дЂла. „Сыну глупому не помагаготЪ богатства, Аіце не купитЪ мудрости изрядства!“ СЪ овымЪ мудрованіемъ нека родители напояваю дБцу свою, да безЪ свакогЪ сумнВнїя знаду, да богатство само не може єдногЪ младиЋа больимЪ, но паче горымЪ, учинити. Сербли су свуда склонна кЪ наставленію, и ради су ідо добро чути и научити : то самь искусствомъ у младости моей у свой тада Венеціанской Далмаціи познао. Нейма тога мЂста, гди єдно Обіцество Џеркву свою има, да не бы радо, да му є могуЋе, и Школу и Учителя имаши. А колико Ће выше то желити, кадЪ ихЪ , после толики стогодишни страданія и тежки мука, ПромысалЪ Неба у 6олЄ доведе состояніе! единый .СвемогуЋїй, кой є самЂ силанЪ івоздвигнути нтца ошЪ гношца. ГуїА-