Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

224 0! колико зміало узрока свакїй човекЪ има чудизшисе, а їоіць манЂ премного, на дру ге срдшписе, іцо су несогласни, кад’.Ь себе истражи и изнадье, колико е самЪ са собомЪ несогласанЪ и непюстоянЪ! КадЪ бы свакЪ себе, како праведный и неумытный предЪ БогомЪ судія, безЪ свакога самолюбія и пристрастія судїо, бы заисто принужденъ быо признати и чисто испов'Вдшшг, да се у нЂму две, саспимЪ различне и несогласне, наоде душе , кое у всегдашнѢмЪ противоборенїю, немиру, и рату живу, ддна е добра и разумна; а друга е пакостна, зла, и сасвимЪ луда и напрасита, тако, да у едномЪ истомЪ времену ова жели и хоЋе оно, на то друга негодуе и мрзи. Ово, іца смо довде реклзи, може намЪ служиши, да смо кЪ другима лахкосносни, умѢрени и справедлизи: да исправлямо еданЪ другога, и да не осуждавамо ближнїіга, у чему смо и сами осужденія дсістойни. Сада Ћемо представити еданЪ примЂрЪ, у коему Ћемо пока .зати истиннитость тїтула ове Г.лаве, да и нека противоречїя могусе согласити. ПосїлїлЪ , еданЪ Еллинскїй комед'іа творецЪ и Поета , сматраюЋи с Ь едне стране человЂческога живоп іа состояніе , конечно га б'ВднымЪ и