Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

«800(83* 223 еяне стране, а другїп сЪ друге: а мало се ко меЪе у шакова положенія, да га може сасви страна разсмотришь у многослоіЕие и заплетене веши нїе кадарЪ свакЪ єднако проникнуты, и свакояке узлове и заплетке 'разрешити и размрсити. Некїи мало вдоразмрсе; а некїи едва додъу до полакЪ, пакЪ ту остаю ; а дико неТїе да се призна за стражнЂга $ и свакїй своимЪ очима и чувствамъ найболЪ вЪруе: пакЪ ево ши неисточимый изворЪ несогласія. Подобна: су лздма, кои хоЋє сви да говоре , а неЂ.е нико да слуша; и свакЪ са свое стране выче : Нїе то тако, него овако и онако ; ако хоЂешь да знать , ако ли неѢешь, а ты машїрай ! и то є курхознїе : єдно мысле , али то различно казуюЋи, неЋе да се разумЪду, него стое те се инате, за самнату ината любовь. ЦТа є дакле чудно, видити, да онїи, кои одЪ свега мало нешо виде и познаю, да се о свему не слажу, него инате? ЄданЪ баідованЪ, плевеЪи салату свою и спанаЋь, чупа изЪ корена и истреблюе неке ди†, но лЂковите, траве, као непотребный коровЪ, спрама коима бы єданЂ искусный Лїікарь савь нЂговЪ вертоградЪ, са свимЪ прочимЪ у нЂму, за ншца држао. Ево ига камЪ и другїй узрокЪ, ^аідо люди о едной ствари различно мысле. О!