Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

829 бро; и по моей памети ( ако є слободно казати ) има правїе : баремЂ є овога право прибыточно и весело. При томЪ, нека даже ко ціо мысли: я сумнямЪ, да е и онай башЪ тако мыслїо, како ідо є писао. Ибо иначе ко га е держао, те ніе отышао подЪ какву гранату Мандрагору леІіи изаспати? и тако ( ако є истина, іца люди кажу ) не бы намЪ ши се ни до данась пробудїо. Гледай де намЪ ты тога ч-уда: ко га є терао, да силомЪ живи, докЪ іцо таково напише и остави? Да ніе добро оженишисени дечицу имати! О! силе му кратке! Ево, и я каза, ша ми е на срцу! башѣ ако Ѣете ме и протерати. Сада веЋь свака шала на страну: вообіце человѣческомъ роду полезнїе є, да є благополучанЪ, него высокоученЪ. Сваке лепе Науке и занати добро су намЪ дотле, кадЪ насЪ напояваю сЪ человѢколюбньімЪ чувствованіямъ, и натЪ животЪ кЪ златномЪ задовольству и благосчастїю воде. Ово всегда валя да буде намѣреніе и конацЪ свїю лепы Наука и просвеіценїя. А сва онакова ВѢжества, коя служе кЪ инашу, кЪ процесомЪ , кЪ человѢкомерзоспш , кЪ разслаблѣнїю природнога, и кЪ развратценію наравнога човека, нека иду далеко одѣ насЪ. ОстатиЋе Све-