Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

і8 сателю, мнимисе свакояко лутемЪ мияостмнні ревенеі За то каіївыте изражуемЪ ово, єрбо, каво ми отнекудЪ повторително бы на зкаиье дано, да, ако непойдьедЬло тимЪпугоемЪ, многій, кои бы га сдруживсе купили, само да имЪ є и ньихово име уг нї>мЪ9 неТіе га иначе ни куштш, ни на поклонЪ узеіпи• веома бы ми было жао, да таквога кроя книголюбаца и Досїѳеевм почитателя у лЬзе нованЪ у иждивеніе на ову книгу, како и ньихово име у нЂзину хартію : живо се споминяюЋи свегдашнЂга Насшавникова ми изволенія, да, КадЪее нашт9 честнто и осГіцелояезно нма трошнти} валя таходъе гледатп, чїп се на то троше, и да нпсу недостопнп, новцы. Сиротчету овому, да само преблагозаслужнога си Отца име носи на челу уписано, то едино было бы доста, чимЪ бы оно отЪ с вїю благодарны Сербаля возлюблено было и сердечено : но милошТш моїой кЪ нЂму не бы довольно, тако га у СвЂтЪ пустиши. Не само штобы удовольствію моеыу пуну мору дати, и за одно