Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

Ш0^ »9 4Дно читателя оной природной уговЪти жельи, по коїой они, угодно шшо, полезно и мудро чишаюЋы, яѳве ѣоосГражёпїемЪ ососГу Сгсисателіву, Иради бы были или нЪга жива, или живопись му вид’Бгііи^ но, и на далЙ промышляюЋи, штобы сладку утЂху и позднимЪ потомкомъ Сербскимъ оказати, и ньима доказати, да смо мы умЂли, кога є почишовати, почитовати: я миловану моему узхотЪхЪ и РодпшелівЪ му ведрый приложити ОсфазЪ ■ и, за умилителнїи истога споменЪ, зрахЪ місша — ахЪ! двосшруко пустогЪ СерблЪмЪ и плачевногЪ мЪсша! ЗрахЪ Білтрада, гдЂ духЪ нЪговЪ (другдЂ Роду своему їоціе дыхати могавшїй духЪ) свуче са себе земна, и гдѣ земна ова — нітове серсГсхе хости — ахЪ ! їо.піь не препокоившесе кости ! потаптане быше ногомЪ Но окренимосекЪ веселїему, кЪ нЪгову Образу з и послуіпаймо предЪ ньимЪ Цїммерманна, коії е и самЪ то заслужїо у своега НЙмачкога Народа, кЪ чему увЪідава све остале овако: „Высокопочятанїе свое „ некЪпосвєти СЕакїй НародЪ оикмЪ В 2 . „ му-