Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

Отцы юноша Сербски! докле Ће Захарїа ОрђелїнЪ медьу нами у РізсГы первый и послЂдньш быши ? — Може тко, изЪ печалны размышленія, на ово проговориши: Нису ти намЪ, Драгїй! тай ни ігтаквїн занати, їоіде за Сербске сынове наше!

НекЪ ми се овде опрости, свраїггитисе мало — мало, но замашно — сЪ правда овога предисловія. КЪ тому менудинайвеЋе желаніе, што народолюбацЪ СербинЪ данасъ може Народу желити своему} желаніе, коега е предмїішЪ такавЪ, безЪ коега наймноговЂштіїи Народи находилибысе, до своега посл'Ѣдн’Бга вЪка, безотпусшно у станыо дЂпе, и аки топервь на СвЂтЪ постали! ..... Не само на пушу прос″даванья и образованья, коимЪ смо мы отЪ части у добрый часЪ упутилисе ; но и вообіде„ на премногокракатомЪ пушу житейски лро.ныииенїяу многосоставномъ имногодогадьайномЪ Державномъ Обіцеству: мы Ћемосвегда хр амати, при свакомЪ коракляю посершаши, и у свачемЪслїпотствовати, и туга и неволя