Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

58 ше у озомЪ моемЪ умствозанїю и намѣренію непремѣненъ и постоянЪ осшао. Нико не може све аюде на свою страну привупи и прпдобытп: а онай, кой има , колико му є потреба, благоволтйеля, дружства и пріятеля, има право себе медьу благополучнымъ счислявати. У прошестымЪ моимЪ СочинѢеїямЪ я самь напоминяо, коя є полза просто и обіденародовразуміппелно писаши; лепе мысли, весела, потребна, полезна и наравоукрасителна знаня найпоследнимЪ селяномЪ и пастыремъ прпподавати и спрїобшаваши. Я самь дуго време са селяны жнвїо} а и мои прародители, са стране оца и матере, селяны су были: зато су ми овїн родьени, мили и драги, и желимЪ ньпма, колико могу, полезнымъ быти. Срвышеимао самь радость дожнвітт и вйдпши, да су и другій то исто шворити почели: И запытали су ме некїи, оЋе ли то добро быти, ако тако то напредоватй буде. Духа не угашайте: одговорїо самь. Ншда нїе таки сЪ первога почетна наігболЪ. Ко зна, колико є ОяеровЪ пре Омера было, коих'Ь су се Списанія изгубила? Сваіцо сЪ временомЪ сазире, п болЪ и совершенкїе аостае. Итня и скороЋа много кваре. ЕгрїпїдЬ є казывао, да се е другда око три стїха по три дни