Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

тннцы, по Херцеговины Херцеговцы и по Џрной Горы Црногорцы. Свуда єднако говоре, совершенно се ы ласноразумЂваю, разве іцо се мало у провїнцїалномЪ изглашенїю распознаю- и по гдикоей речп, кое су у Турской одЪ Турака, а у Приморю одЪ Талїана прїобыкнули и присвоили. Славя, или болЂ реЋи, Сяавянн, то є всеобвце име: подЪ овымЪ нменомЪ узымаюсе Руссн, Поляцы, Бое.ни, Хорвата , Словацы или Тотп у Мадьарской, СерсГлн и Болгари. Овы свйо Народа маши є єзыхЪ Славянскій, кой € садЪ у благополучной Россіи у всевысочайше совершенство доведенъ : Буду’ћи да онде царствуе} све высоке науке и знаня на нЪму се издаю. Сви овїи Народи не могусе ласно медьу собомЪ разумЪваши. Простый СербинЪ и БолгаринЪ потребую найманЂ три месеца да су медьу самы Руссы,-за моТшсе сЪ ныіма разумЂвати и разбирати. А найпростїи СербинЪ изЪ Банаша или изЪ Бачке, оиЪ є у Сербіи, у Босны , у Херцеговины, у Далмаціи, поготову и Хорватской, у Славоніи и у Срему, у своемЪ истомЪ родьеномЪ езыку, и Народу^ быо онЪ восточнога, или римскога испов’Вданїя. Сада како бы могао ко утверждавати, да еданЪ тако многочисленный Народъ