Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

45 родЪ не валя нѢговымЪ природнымъ дїалектомЪ обучавати и просвеіцавати? Премнога часть обоега пола людїй радо Ѣе читаши, или слушаіші, кадЪ другій чита, оно, іцо ласно п лепо разумѢва: ако ли у чему ни полакЪ не разбира и не постиза, све му е осшало тамно и невразумишелно, слѢдователно непріятно и досадно читати или слушати. НашЪ преизрядный Терланчъ , онЪ прекрасно и пресладко славянски пише: онЪ є у тому стулу наша пчела, и натЪ КсєиофоншЪ. Али нека ми нѢгова мила любовь опрости: то нїе за СерблѢ селяне , за кое смо мы дужни много старатисе и трудиши; заідо є у свакомЪ Народу селяна найвыше и преконайвыше. Навластито одЪ колике є ползе едному Народу таки сЪ первогЪ почетна, како му се начну давати книге, нова понятія и разумѣнія, да му се даю оне, кое су одЪ найболѢга вкуса и здравога разума! понеже сЪ чимЪ се новый срсудЪ найпре напои, то у себи всегда содержава: и на здравомЪ основанію добро се зида. У садашнѢ време чудна се видѣнія показую , и починѣ оживлявати у сердцамъ нашымЪ благоиадеждїе. Благо ! благо! како єдномЪ човеку понаособито, тако и едному цѣлому Народу вообіде , кадЪ по дугобѣдномЪ