Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

«80(8* 47 еосшоисе, умекшава и усладьава српе наше, и показуе намЪ правый путь кЪ человѣколюбію н благотворенію : вооружава насЪ у скорби и невольи сЪ терпѣніемъ: облакшава теготу живота: оживлява и укреплява перси наше сЪ благонадеждїемЪ, и чини насЪ исту смерть, као єдио подугачко спаванѢ, безЪ страха и ужаса сматрати. Боголюбїе и человѣколюбіе єсу десно и левокрыло, сЪкоиыа словесный умЪ кЪ свомЪ вѢчномЪ блаженству лети и приближавасе : соєдиняваю разумЪ и српе, у единодушно їй согласіе приводе, и чинеїй неразлучно путемЪ добродѣтели шествовати и напредовати. Како деше почне чувсшвовати, и саудивлѢнїемЪ говорити: О! какое лепо ведро Небо ! - о! како сяю прекрасне Звезде! Ено ! ено младый МесецЪ, како се е помладїо! О гледай! гледай! како Сунце исподЪ Землѣ излази ! Како дете то почне говорити, таки га любопытство чинипытати: Кое то начинїо ? СадЪ е време упуЋавати гакЪ познаиству єдинога свемогуЂега преблагога Творца; просвеіцаваши му разумЪ , облагородьаваши срце, и украшавати нарави. Казывати му, да є БогЪ по свомЪ естеству праведанЪ и добарЪ, и зато мрзи на сваку неправду и злоЋу: да є премударЪ, и тога ради отвраідааасе одЪ свачеса, та є лудо и неразум -