Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

5о Га сузе нїе онЪ са шедромЪ и милостивомъ рукомЪ обрысао п изворЪ теченяньиова присушїо. НѢгова врата нису никада странному іі требугоЪему затворена была: и нѢгова изобилна трапеза нпкадЪ се кїебезЪ пріятеля, безЪ сродника, и безЪ кога стара и убога наодила. Но по непостижимымъ причинамъ приключенія овога Света, гди нахігорїн беззаконкины и злодѣи не само до последнѢга часа смертнога среЋанЪ проведу животЪ , него и по смерти великолѣпно се погребаваю, надгробны се похвала (кое самой чистой добродѣтели пристое) сподобляваю , на стотнне и хїляде година за велике се, за славне люде , їоніе често и за саме Свеце признаю, и медьу мїлїонамЪ мїлїона народа велегласно й са анчжаромЪ у руны силомЪ и на люту здравога разума срамоту оглашую и проповѣдаю: и гди напротивъ найбольїи и найдобродѣтелнїи люди гонимп, Ненавидими и удручаеми бываю, благодѣтели человѢческога рода медьу злодѣи се считаваю и вмѢняваю , на смерти не само горке , него іт срамотне осуждаваю : Овде нїе чудо, да и свай добрый човекЪ, коега у време благоденствія нѢгова сви с/'яатолїіпелнымЪ и чеяовіхолюсГивы.иЪ АзомЪ нарицаху, и за такова правично гіриз-