Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

Кі V 1 Наваху ипроповЂдаху, у време четрдесетогодишнЂ живота у различна искушенія, бЪде и напасти падне. Завидлжгвїи и ненавидливїи, коима нЪгова слава и лепо йме шрнЪ у оку бяше, измысле н сплету свакояке на нЂга лажливе клевете $ лише га свега нЪгова имЂнїя, и у єдной простой алыішшы, изЪ мрачне га пусте тамнице, и крайнЂмЪ га убожеству и последнЪй скудости предаду и оставе. Сада онЪ, са беззлобномъ и чйсшомЪ своїомЪ совЂстїю утЪшаваюЋисе, помысли у себи: КадЪ толнкїй другій у скудости и убожеству живу, неЋу ни я одЪ глади умрети. Но онЪ се у шоме люто превари. И сиромашство има свой занатЪ: валя умЂти безЪ свакога стыда и срама просиши. А онЪ прїе бы умрео одЪ глади, него бы умЂо заискати одЪ кога єдну пару, или комадЪ хлеба. ИмамЪ гдикогЪ сродника, и Млого пріятеля: та шатЪ се надье кой, да ме прїими и прирани. Али , о! како ши се онЪ ужасне и упропасти, кадЪ све сасвимЪ другоячїе, него то онЪ мышляше, позна и надье ! Иди безтрага луда безЪ мозка главо ! повыче му свакїй сродникЪ, како га упази : мал’ и мы нисмо збогЪ тебе ограисали, и за длакомЪ насЪ ниси сасвимЪ упроінп И 2 сшїоV:' . - № . { У •