Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

58 «8Ш* на Свету, то є одЪ Бога 5 пакЪ кадЪ БогЪ оЋе кому то дати, онЪ на еданЪ или на другій начинЪ расположи, да му то буде. КомЪ онЪ оЋе, дае 3 а одЪ нога оЪе, у дыма. Да тебе нїе БогЪ, на твою злу среЋу, заслето быо; ты бы одЪ шолико снлнога блага 6аремЪ петдесешь їляда цекїна мени, за свакїй случай, на оставу дао быо, да о томе кроме тебе и мене нико ниша не зна: пакЪ бы садЪ имао на ша доТш. А шако садЪ бЪжи сЪ мЂстаодавде; загцо, до полЪ сата доЋнће овде, ІПеїсламЪ , два Муле, шесть Кадїа, дванаесть Хочжа, и двадеееть и четыри Дервїта. Овїп Ђе быти кодЪ мене цѣлый месецЪ дана, да оно, шо е у Алкорану мрачно и тамно, изяснимо и истолкуемо. А ты добро знать, да овде за толикїй вїлаетЪ и калабалукЪ мѢста нейма. Я Ђу самЪ са Дервїшы мораши у кошары спаваши. А друго, нто є найважте■ ты знать, да є садЪ на тебе зло име изышло и свуда пукло: пакЪ хна бы сви овїи светїи люди рекли и помыслили о мени и о моимЪ кадунама, кадЪ бы тебе осудьеннога, осрамоТіеннога, и оно, іцо єїошд, найпрн’В и горе, обнаженна и осиромашенна у моемЪ дружству нашли? Идидакле! иди, кудЪ те очи воде и ноге носе ! И ако оЋешь, да си читавЪ, не казуй ніікомЪ, даме знать, ни да ше знамЪ, Нако