Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

•4^)00^. Бу подвыкне} страовита естварь, кадЪ се Бог Ь на чозека разсрди и разгнЪви! А зато бысе благія и милостивы! БогЪ на мене срдїо и гиЪвїо ? запыта сЪ умилЪннымЪ гласомЪ сироыашакЪ Аза: Я, колико могу знати, нисамь никада никоме никаква зла нипомыслїо. ЗАІЦО ? ЗА1Д0? выкне сЪ уплашеннымЪ и гр омовитымЪ гласомЪ онаі!: Ты нрзь землЪ и гьубреша! ты сынЪ погибели, кой си веЋ.ь, како и самЪ видишь, ошринутЪ и одбаченЪ одЪ Бога и одЪ людїй ! смешь одЪ Бога шражити конатЪ, и тако безумно и продерзливо усудьуешьсе пытати, заіцо БогЪ чини оно, чцо оЋе ? Видишь, чуй ме добро! за само то твое богохулно ЗАІДО вЪчну си муку, и подземляный тартарЪ , т геену заслужїо! КадЪ Цари землянїи одЪ свои под данника ЗАІДО той оно иеЋе да чую^ камо ли бы то БогЪ одЪ тебе ? кой садЪ ниси веЋь ниша на Свету! Пусти нека то садЪстои, одговори другій: я по моей памети мыслимЪ и вЂруемЪ, да є БогЪ благЪ и праведанЪ 5 а ако є зла и неправдена Земли, то одЪзлылюдїй быва. Я самь дошао запытати те, не бы ли ме ты прїимїо, и за живота приранїо: ты добро знать, да си све, іно имашь, одЪ мене на дарЪ получїо. Опеть хулЂнїе на хулЂше ! одговори ЕмїрЪ : нїе то одЪ тебе, него одЪ Бога, Све, ідо е годъ на