Mladi borac

НАШИ БОРЦИ ПИШУ

БОРБА КОД МЛАДЕНОВЦА

7 октобра ове године доживели сио свој најсрећнији и најсвечаији дан, дан који смо сви с чежњом ишчекивали у току своје тешке трогодишње борбе. Тог дана, односно те ноћи, састали смо се са Црвеном армијом у Вlарошици Наталинцима. Весељу и радости није било краја. Наш батаљон је био одређен да заједно са црвеноармејцима пође да ослобађа »аш Београд. Размештени по камионима IV црвеноармејске бригаде, пошли смо преко Тополе у правцу Београда, терајући пред собом заостале групице фашиста, које су местимице давале отпор да би добили у времену да се њихова главнина повуче. Тедан од најжешћих таквих отпора био је дат пред самим градом Младеновцем. Међутим, захваљујући црвеноармеЈским топовима и тенковима тај је отпор сломљен и пешадија се пред самим градом спремила за упад. Наш батаљон измешан са црвеноармејцима имао Је да нападне неприЈатеља са леве стране друма идући према граду од Тополе. Око 8 часова увече дат Је знак за напад. Топови и тешка оружЈа тукли су неприЈатељске положаЈе. Тад смо имали први пут прилике да видимо „Каћушу" у дејству. Артилериска ватра тра Јала Је око 15 минута. Кад Је престала да туче, наступила Је пешадиЈа у стрељачком стро Ју. Ушли смо у град са стране где се налази жељезничка станица. НеприЈатељ се већ био повукао из самог града гоњен артилериЈом и тенковима, остављајући моторна возила. Непријат-ељ Је само дао отпор пешадиЈи на излазу из града према Београду, да би се после безглаво повукао. Улазак Црвене армиЈе и Народно-ослободилачке војске у град био Је срдачно дочекан од стране грађанства. НаЈдирљивиЈи Је сусрет био са 100 грађана града коЈи cv били затворени од стране окупаторл и према њиховоЈ изЈави требало Је да буду уЈутру 9 октобра стрељани због напада партизана. Пошто Је била ноћ, није се могао сазнати број непријатељских губитака. Нађено Је v ЈедноЈ гаражи 7 луксузних аутомобила и део запреге колске са коњима и мноштво матери Јала, по магацинима људске и сточне хране'. Око 1 час по поноћи пошла Је колона из Младеновца, испраћена од радосног и ослобођеног становништва.

Бранислав Матовић

борац IV бат. 4 српске бригаде

ИЗ БОРБИ ЗА БЕОГРАД

16-Х У борбама код Бајлонове пиваре Митар Радуловић, помоћник политкомд 3 чете II батаљона I Пролетерске бригаде, изложио је свој живот опасности да би спасио своја два рањена друга који су лежали на улици. Истрчао је из заклона и поред непрестане непријатељске ватре пребацио је рањенике преко зида заклона, али је погинуо у тренутку када је и сам хтео да пређе зид.

ИЗ БОРБЕ ЗА КРАГУЈЕВАЦ

Данас је осми дан како трају упорне борбе за град. У једној од ослобођених ул.ица прикупља се први батаљо« XV мајевичке бригаде, за последњи одлучујући напад. Око команданта стоје оку.пљени МаЈевичани, прекаљени борци из толиких теш.ких битака против непријатеља. .јДругови, Руси ће тенковима прокрчити пут, а затим ћемо ми навалити“, тумачи оабиљним гласом командант. Тенкови полазе. Совјетски борци иду незадрживо напред. Батаљон полази у напад. Почиње тешка борба. ОдЈедиом се измећу тенкова пробија висок сувоњав борац са ~Шарцем“ и лети напред. НеприЈатељ запањен. Појачава се ватра. Куршуми као пчеле зује око самих глава јунака. „Напред, д.ругсви". Кроз тутњаву гусеница, рику топова и бесмраЈне рафале п.родире глас из младог грла. МаЈевичани.н Неђа Перишиђ Јур.иша. Пред Једним бункером утврђен ров. Злослутно вире цеви оружЈа из којих сипа ватра. Смишљ£ни покрет, секунд напетости и „Шарац" штепуЈе по' иеприЈатељу. На го.мили остаЈе 7 мртвих шваба. И тако јуриша из улица у улицу оваЈ младић, син плаве МаЈевице, чобанче, сада Ј>шак. После осваЈања града командант совЈетске тенковске колоне похваљуЈе храброг борца, а црвеноармеЈци приЈатељскд тапшу младог друга, задивљени њего-вим Јунаштвом. Пера Миловановић

десетар I батаљсна XV маЈевичке бригад!;

НА ИБРУ

У прохладном кишовитом предвечер.ју испуњеном сивом маглом и ситном росом која продире до костију, пролазе колоне 2 пролетерске, 4 и 5 српске бригаде. Задатак је прећи Ибар, разбити непријатеља и почети ослобађати Србију. „Идемо у Србију шапућу топло усне бораца а очи севну од притајене ватре. Пут је напора« и погибељан. Нођ ваћ осваја. Претходнице су на реци. Од буке воде не чује се штоопот оружја. Одједном са чела отвори се ватра се постепено пренесе дуж колоие. Бункери, Немци! преноси се шапатом кроз колону. Битка се појачава. Уз на.ј.веће напоре јуришају наши храбри борци и бункер за бункером пада. Немачка СС „Принц Еутен" дивизија опкољена је и ликвидирана. Наши „Шарци” чуда ч-ине. „ Удри друже, довикују митраљесци један другом, За наша села, за мајке у црцо завијене! Удри, друже, Јер идемо у Србију од.јеку.је звонки глас младог Драгутина Церовића псшкомитраљесца друге чете. Он налеће са овојим оружјем на сам бункер. Рањен на 15 места о« и даље јуриша и позива другове на још жешћи бој. Гомиле швапских лешева, крвав Ибар и гробље немачке ратне технике, резултати су боЈа. У зору колоне настављају пут у Србију, А из младих груди ори се: „Рађа се сунце, иде слобода". 4vje се песма храбрих бораца.

Радомир Вељковић-Лаза

БОРЦИ МA СЛОБОДЕ

Смем ли да помилујем граг ваших стопа? Смем ли да пољубим ваше драге ране? Тако бих желео да загрлим цев вашег топа и радосно да узвикнем и пустим сузу да каие! Хтео бих да кличем по цела јутра ведра, да се напајам вечно чезнућа ваших чесмом, да раздрљим и да испарам своја недра; хтео бих да вам трчим у сус рет са цветном песмом. 0, ја сам ваш последњи во ј ник и у последњем реду, сваки стих ми је невешт удар младог регрута. Али, знам, срећан, да ћу румену светлост бледу ко ћилим од скромног цвећа да прострем сред вашег пута

Душко Лончаревић

Црвеноармејци и наши борци у борби за Београд

Број 11

МЛАДИ БОРАЦ