Mladi borac

5 Јануара од|>жаће се II Конгрес шгифашистичке омладине Македоније. Ко<нгресу ће присуствовата и делегати српеке омладине. Главни одбор УСАОС-а oiдучно је да као дар омладине Србије ieлегатима македоиске омладине поклони збирку песама младог македонскот песника Аце Шопова Поклон омланине Србиј« македб-вској омланиет у збиррт песама борца ea слободу н равноправност Македоније, је симбол братстба и културве сарадње наше и македоноке бмладиве.

croj© /*>уди који не зна-ју да их васпит&ју. Наш мајстор комсомолац . Барајез очински воли своје питомце. Не само дању, он је код својих група, и он контролише у домовима, гдеда са шегртима нов филм, објашњаеа у чему је снага њихових хероја, неприметно fce да пређе на хероје у земљи, на ситнв људе који заслужују широку популарност. Он је добар приј&тељ своје групе и они у потпуности узвраfcajy њему љубав. Његови ђаци добро уче, постижу више од у целој групи нема ни једно својевољног изостанка. Није ни чудо његова група предњачи у целој школи и пре рока испуњује задатак.

ПРАЗНИК НАШЕ УЛИЦЕ

Лепртј, Јгвпрцлј п&м ншпм главама secrsßo боје крви моје под твојин сгегом б&гаљони стоје хучи бујица младости рАдосги пркоса енаге, ропосд поплава, поплава гнева запљусиује тамнице трећвга Pajxa. Почиње празппк улипе ммв/ Дрхти сћа земља тутње победпи топови cš Кремље од Варшаве, Риге Вилна потекла бујица силпа иа радост људи црвена. Hacuej се смехом румене младе sope девојко, лепотвце слободо певај, пева ј дошли су дали: победа ђердами на твоие врагу блиста jy јвсеше шуме листају. Пролеће је дошло! Кроз крв е-г остварује свн, рађамо се силни, непобедиви у нови даа.

Родо Андрић

У радничком возу

Радиички ваз ee зауствшо ив мглоЈ, з*пуштеиој етеп-ској станици, нв којој, изгледапо је, иијв нн живв душе. Мећутим, изнанвд« се »ан,иоса na ррвд. прозором севтлост фењера. У ввгр« Ућ« »*** чо * е,< ' Аржећн у једној руци свкиру а у другој едоаљену рударску лампу. По свој прилици то ј* &ио руднички дрводеп«!. Он je путовао до оближи.вг Имвн.а, као Што то мора ЈУ свда да чине м«оги луди. који су радили у оиим рударским окнимв у чи-Јој су околиии намци разорили зграде за стаЈ*ов**в*. Пошто ie осветлио путнике дреодеп.а климну главом јвдномо од њих; »Здраво Фвдвичу!« и пошто )в видео једно празио место ооред њега, он седе. Воз је у томе траанутку .кренуо. Дрводел>а још једвнпут обухввти погледом путнике и промрмл.в; » У је, изтледа, хармоннквш, могао би нвшто да нвм Звтим с« окрвну сеома суседу и упитв; »Па шт« се чује? Дали ј« исткив да су говор другв Ствљина npeносили првко р^дијв?« Фадеич је сдромно свдео порвд прозорв, мвћУ коленима чекић и цвкие са чвличним који су прнгушеио звацкал« сааки пут, кад год би он учинио и Р нТ— понрет. Лицв Фадеича ,е било Уквирено пажлнгво поткресаном брадом, .» '!£, бркови су му да*али изглад запорожца. То )в бно стаРИ сам нуо! - рене он радосно узбуђоним гласом. Самог друга Стаљи.на сам чуо! То je ввћ Други пут«м

У ва-гоку сви за-куташв и Фадеић настави.„ Први пут сам ra чуо ускоро после почетко рато. Давно је то било. А ја се и сада сеКам онога што Је он тода говорио. Другови, каже, пријатељи моји, обраћам вам се због једне о»биљне ствари: немац наставља налредовање. Он, каже, има намеру да нам поново пспне на грбачу поседнике и капиталисте, да нас натерз да говоримо туђим језиком, а не оннм који нам је мајка дала. Неприја-ељ је јак, али не мари, каже, не клоните духом, немцу то није први пут да налети на нас. Ми смо ra раније учили памети и сада fieMO ra научити. Радите, каже, војнички, слушајте шта вам говори соајетска власт. Разуме се, много морати да се потрудимо, али победа fce бити наша, Свака реч ми је пала на срце. Више од три година Јв прошло, & ]а памтим цво говор. Пошто је ућутао и мало се ззмислио, рудар весело диже глаау и рече: . Немац ie гурво, гурао и одједанпут, крц: npeломише му руду. Ми надјачасмо Немачку. Друт Стаљин је тако и рекзо: и војска је нашз снажна и народ је подупр*о Црвену Армнју. Сви смо радили и жељезничари и колхозннци. Једном речју сан. Па сигурно и рудари? упита руднички дрводеља. И онн. Друг Стаљин je м о женама говорио, додаде девојка у белом шалу. А јели рекао друт Стаљин клда ћемо бити у Блрлину? гласио упита неко из другот краја вагона. Рекао је да *емо бити у блиској будуКности, одговорно је рудар нешто јачим гласом него обично. А када будемо у Берлину, значи и рату ће бити кра), а кад је рекао, тако Ка то и A a буде.

Михаил ИвановиА Калињин je уручио другу Ctsk љину ордвн Победе, додаде дрводеља. То је велика награда. А има још и ве+,в, одазва ce рудар, то je велика захвалност целога нашег народа. Ех, ако бм било могуКе, сааки човек 6и му стиснуо руку и рекао из дубине душа хвала н поклонио 6и му се до земљв, Што ћутш ти, хармоникашу, распали побадничку! Хармонииаша, који Je био ту, није требало дуто молити. Он извади из цицане мараме са црним течкицама хармонику која се засија, пажљиво је стави на колена, нежно додирну седефвсту клавиатуру и упитч ио погледа девојку у балом шалу. Она му једва прнметно климну главом. Хармоника у почетку одЈекну сна>јСно, затим са мало утиша и девојка залева: Степо uoja, степо npoctpana, Широка и дзлека, Лолети ти, песмо слободна, До uora љубљенога Бурни ветре. буди ии друг, Понеси ie тамо Где иој драги У ватри пожара БоЈ биЈе живота не штедећи. Девојка Је певала упола оклопљ&ннх очију, ожнвљавајуКи мелодију песме дивном бојом живога глаеа. Пагма је дирала душу, рађала У н.ој пријатне мисли и светле успомене. И сви су пажљиво слушали песму.

Ал. Јонов

Доњецки базен

(Дописннк вПравдеаЈ

ВАСПИТАВАЊЕ РАДНИЧКОГ ПОДМЛАТКА

У СССР-у многе веће фабрике имају своје школе у којима се обучавају будући квалификовани мајетори, Учење се обавља у групама од по 10, 20 н више ученшса, већ према врсти посла, у самој фабрици за време произвојџве. Сваку грУпу води мајстор и васпитач,' Сви ђацн станују у заједничком дбму. После свршене обуке одржавају се испити на којима младн радник добија разред према знању и постигнутим резултзтима, а од HCfor разреда зависи и висина плате. Овде доиоеимо члаиах једнрг оваквог мајстора Н. П. Буторина који је васпитао више од 300 шегрта и добио sa то високо одликовање. Свако хоК« да будв дбоар мвјетор, вл« многи, нврочито млвди аалЈстори на знају квко К* то дв постигну. Хтео бих да вама испричам оно што ми је дало мвје вишегодишње мскуство. Морамо волетн своју струку, волвти омладиму. То је пре свега. Не можеш друтога д» нвтераш да воли неку етвар, коЈу ни ти елм н« волиш. Заиста новајлнје долазе у школу, а на-јчешКа ни лоЈма нвмаЈу о својој будуКоЈ струци. Звто ми систематски сгтремамо у школн сусрат« омладмне са најбољим »стахаиовцима«. НаЈтежв Je Ачвјстору кад му долазв нов&Јлије. Meceu дане, месец и no мајстор мора да проучае« ноеајлиЈе, да студира њихово знањв и иаклоност, да »спитујв коЈи Ке шегрт требвтм вишв или мање паакњв, Шегрги са овојв стране процењују мајстора, гледају колико Ke бити истраЈан и педантан. Од двна упознавања мајстор мора нарочито да пази на сваки своЈ корак, на сваку реч, јер тада полаже најозбиљнији испит. НаЈвеКу пажњу мора мајстор да обрати на то да око себе образује чврсту групу, уједињену у елужби колектива. Кад проучавамо нараштај морамо да обратимо пажњу личним околностима и обдарености појединаца. НаЈбоље, наЈдисциплиновениЈе ндименоваКвмо десатарима, прелоручиКемо их као професионалне организаторе. Посла је лак® наКи за свакога. Неша школа има на пр. хор, дувачки оркестар, фотогрвфску секцију, курс кројења и шивења. Сваки »кружок« има саоје организаторе.

Од прво-r дана морамо аодити одлучну борбу са аљкавошКу епољашњег изгледа шегрга, са прљавштИном у домовима. Мајстор мора да зна кдко -Ке да повеже теку+.в задзтк© своје групе са ?и-соким зада-цима целе домовине. Морамо да убедимо шегрте у њихову високу одговорност пред отвџбином, да им разјаснимо да је сваки задатак по производњи уствари наруџбина са фронта. Велики значаЈ у васпитању колектива имвју традиције школе или групе. Неки мајстори се чуде: Какве су то традицијв школе ко|е постоЈе Једва три, четири године. Хтео. бих да одговорим са фактима из живота наше школе. Древрска јединица коју водим, неколико година веК предњачи и држи прелазну црвену заставу наше школе. Кад нам долазе новаЈлије прво што им причамо Јесте наш обичај да смо први у послу и одмору. Дужност je сваког шегрта групе да noeelaa са одличним радом слабост своје Јединицв. Дешавало се да и после организације чврсто уЈедињене групе нађу швгрти ко|и не поштује правило унутрвшњег pacnoреда, који лењо раде. Са подршком групе мајстор организује јаано мнење против дезорагнизатора. Ако у нашој школи шегрт не дође на посао онда се ограничавамо на личну казну aefc објављујамо на табли: »Данас шагрт (пише са презиме) нијв ее јавио на дужност. Ми морамо дв испунимо задатак, зато свако Ke морати да одради преко времена«. Ово има јако дејетво. Цела ее ргуаа ујвдињује лротнв ленштине и дезорганизатора- Алексадра Н. и Владу Б. сматрали су sa изгубљене. АЛајстор нх је често поучавао, заао их Је директор, примењивале су се различите мере. Међутим од пресудног значаја је био утицај средине. Она је натерала дезорганизаторе да слушају наредбе, отворено је изражавала свој гнев кад су шегртн кагеали углед групе. Колектив је помогао омладинцима да дођу до правог пута и васлитао је 'правв, достојне совјетске људе. Сад су Александар и Влада најбољи дреери у фабрици. Један је веп и мајстор. Неки од мајстора-педагога каже покаткад: »Ови омладинци не ваљају, с њима не може ништа да се ради«. Моје дугоодишње искуство побијз ово тврђење. Нема лоших омладииа.ца. ГТо-

СВЕТИЉКЕ

(са пута Лесковац — Врање) Зеху уздигнуте горе с леве стране друма беху тајанствене горе завијене у маглу белу, била је тамна даљина, била ,/е тамно-плава шума далеко тамо, једва на виделу. О планине, о земљо наша к небу усправљенб, дижеш се земљо, диже те младост твоја по оиим ,бр» дима прекаљема! По овим друмовима, белим сад, владаше мрак али ви, венци планииа, светлесте увек: о како ли је чежњиво звала светлост из тамних даљина! Привлачиле су даљине , Пусте и хладне ћутаху натмурене шуме. Беше тешко али варница топло из планине син&: слобода! ватра за охладнеде груди, ватра за осветничке куршуме! По друмовима беше тама... како се сад веседо беле уоквирени костурима возила и ораницама. Иду сад слободно по њима деца прогоњена, деца јунаци творци нових дана, гори у њима жеља узвитлана да земља постане ко башта расцветана! Иду свегиљке шнром друмова и поља свуда чак до у оне далеке висове бледе и тако земља плови у нове изгледе ,

Радослав Ратковви

Spo] 14

МЛАДИ БОРАЦ

7