Mladi borac

НИКАД И НИКО НЕЋЕ МОЋИ РАЗРУШИТИ БРАТСТВО БУГДРСКЕ И СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ

Мало je у историЈМ чарода. иоји су мвсобом тако блиски, а иија је прошлост испуњенчз сукобима и бр=атоубилачким истребљењем за рачуч страWMX и шачице дома+»их завојевача. Суко-6и чезајажљивих ичтереса страчих лоробљивача, за које је Балкач био "јабука раздора и шачице великосрпских и вел икобугароких шовиниста и империј.-а-листа, били су узрок тешким чационалчим трагедијама, које су дубоко засецале у живот балканских, а посе-бно бугарког и српског народа. 1912, 1914 и 1941 година то на;боље показују. Алк, лоред свих тих братоубилачких рзтова, дубоко у срцима најширих народних маса Србије и Бугарске, пламтелз је међусобна љубав, дубока жеља за истинским братством, чврстим пријатељств-ом и уском сарадњом на свим пољима народног и државног живота, Омладина и Србијв и Бугарске била је одувек најодушевљенији, иајискренији и најборбенији поборник и носилац братства наших народз. Незаборавча је љубав са којом су бугарски народ и омладиха примили чаше Соколе 1938 год. у Софијк- Екскурзија бугарских студенлта 1939 год. по нзцјој’ земљи и начин на коЈи је свуда, па и на осамљеним железничким стачицама, неш народ домекивао лретставнико младе бугарске, израз т® велике. меКуосРне љубави. Била је то ванруедна манифестација братства и ]единства наших по крви блискнх народа. Ко j© тада могао веровати да ke бугарски војници као фашистички најамници, доКи као окупатори 1941 године у нашу зе>лљу? Српски народ, српска омладина, бацила je Сливни-цу у заборав као крзаво поглавље кобнв прошлости. Наш народ и ми млади, дубоко смо веровали у Бугарску Георга Димитрова, Александра Стамболиског и Тодора Павлова. И када су тмурне јесени 1941 годннв срлскнм лрутама пролазили транспорти бугарске војскв, да је затим гарнизонирају по нашим градовима и железничким раскрсницама, у нгродноЈ души, ве-К оја■Квној од НемачЈ,а, осетило се разочарење. Тада су народ и омладина Србије веровали у антифашистичку снагу Бугарске Ми смо ошгро одвајали Бориса, Филова н отсале немачке плаКенике и реакциоиарвг који су гурнули свој народ у катастрофу, од широких слојева народа Бугарске. Знали смо да су то само бугарски НедиКи и Михајловићи, И касније, када су бугарски фашисти загазили у немилосрдну борбу против српских партизана, када су од њихозе руие горела села Топлице, Јабланице, Црне Траве, каад је убијено стотине и хиљада српског жирљз од њихове руке, када су 25.000 бугарских војника бпокирали пар-* тизане на Јагсрелцу, наши борци, народ и поред разочарења веровао је у другу антифашистичку Бугарску. Беровао je оном простом, обичном војнику, сељаку из плсвдивског краја или са брегова Балкана, који рањеном партизану говори: »Не плаши се братко, Бугари и Срби су бра Ка. Сакри се, до те официр не види.« Жена скрива ствари од пљачке бугарских фашиста, куКа јој гори а војник бугарски јој помаже: »Скри мајко све, само комаидир да не види.к Знали смо да такви Еугари нису појединци, Знали смо да се у плдиинама Бугарске боре б угарски партизаии против Немаца и домаКих nnai*iQника. Знали смо да бугарски фашисти, исто ка-о НедиЈ«. и Дража, убијају ро-дољубе и поште-не Бугаре који се боре против немачког фашизма. Ми смо веровали у Бугарску Славчето»их партизана, који су се херојски зајодио са на-шима борили у Црној Трави и Врању. Не заборављамо ми бугарску партизанску бригаду »Георга Димитрова« ко|а од белогардејаца, бугарских фзшиста и недићвваца брани Бублицу и Магаш да нх не запало, која на Радевачкој чесми о-IДоле&а надмо+»ним непри)ат©лаСlким сна-

гама у огорченим јвднодчевнцм Јуришима и комтрајурчшима и омогуКава повпаћење ндше болница. Никад на забордвљамо бугарског младог партиззна који ча МаГ->едониима гино да би спасао нашег борца. У борби против фашизма искивало се наше братство и јединство, из кога je извмралз снага и ввра у сре!=»иу будуКност наш-их народа. И када је у историским победама братска Црвена армија сломила Хитлеровв хорде на јужном фронту, натерала Румунију на капитулацију и избила на Дунав, бугарским фашистима Филовима и Багрја-новимв, који су у ланцима држали свој народ, дошао је крај. 9 септембра 1944 на упра-ву земље дошла je влада Отвчественог фронта, ко;а је Бугарску од немачког вазала претворила у немачког непријатеља и искреног сазсзника слободољубивих народа антихитлеровске коалиције. Таква природна м оријентација Бугарске значи садржајни прелом у односу и будуКности балканских народа, s нарочито бугарског и српског народаНаша вера у Бугарску добила je тиме своје пуно опраедањв, а нашв братство досада невиђени расцвет, које отвара блиставу перспективу среКниј® будуКности наших народа. Дамдг-i ксла фмцмс.тччкв гује овде-онде, као у Грчкој, палацају н бљују јед на слободу и неза-вксност демократских народа, то братство Бугарске Отачествонбг фронта и демократске федеративне Југославнје добија заиста свој прави и одреК,ени значај. Данас то братство не живи кроз спекулантски и смугљив реакционарни балкански споразум и н e путујв у купеима дипломатског »вагон ли-а« на прузи Београд —Софија, веК братство наших нерода длнас живи и расте на бојним пољима, где се меша крв бугерског и југослоенвског борца армије маршала Тита. У борбома за ослобођење Ниша, Косовд поља и данас у Срему, а сутра и у самој Немачкој, заувек се ceхрањује све оно што је нашим народима у прошлости накело толикс жртава. Потпуна победа над фашизмом, победа је и на делу братства југословенског и бугарског, а посебице српског и бугарског народа, ВудуКност на-ших народа ти>*е дсбија један нов правац, ко;и означава бгиску сарадњу у миру сре Кне с/трашњице независних и слободних балканских народа, То нам гарантује озбиљно залагањв бугарске ермије за докончање фашиз>ла, то нам гарантује демократска политика Отачаственог фронта која дана-с чемилосрдно чисти земљу од фашистичких areизта, који су и српсколл и бугарском народу нанели толико несреКе. Омладика Срсије јаче него икада га{и брзтску љубзв према Бугзрској От&частевиог фронта, према бугарској омладини. То се најбоље показало на i Кочгреус антифашистичке омладине Србије, који је нев-иђеним одушевљењем гоздревио претставнике бугарске омлацине. И бугарска омладина је ту љубав са своје стране доказала и сваким дано-м све више доказује, када се свим својим снагама залаже за п/но учестзовања у борби против Немачке; када се зал&же да се нвмилосрдно казне злочинци који побише жене и децу у Бојнику и палише нзша села; када води акци)у за нашем народу и прима 10 000 југословенCKO деце на издржаавње и негу у самој Бугарској; када се залаже за слободу и независност Мвкедоније. Омладина Србије са своје странв заложиКе своје снаге за још ближу сарадњу ’са бугарским народом и омладином, за учвршКење и развијање нашег братства, свесна. да то ради зв добро и будуКност наше драге домовинв, демократске федеративнв Југославије; сввсна да то ради за кнтересв слободе, мира н среКнв будуКности свих балканскнх народа. НОВО ПОКОЉЕЊЕ

Другови из уредништва „Младог борца" обратнли су ми се за чланак за њихов лист и тражили да напишем нешто о односу Уједињсног савеза антифашистичке омладине Србије према Народно-ослободилачком фро-нту. Мнслнм лз hy одговорити ггреузетој оба. вези ако питање односа омладине (односно оиладинских организација УСАОС-а) и Јелннственог народно - ослободилачког фронта (н њетових одборз) поставнм као питзње односа данашњег младог покољења према свом народу, према народноскглободилачкој борби. Тај однос је постављен, недавно, сасвим јасно и конкретно на I конгресу антнфашистичке омладкнс Србије. Поставио га је најмеролавннјн за то, најве}>и пријатељ и учитељ омладине Србије н читаае Југославије, друг Тнто. Задаци које је друг Тнто тада поставио омлааи-ни Србије најбоље показују које место треба да заузкма наша омладина (и њене оргатшзацпје) у народно-ослободилачкој борби (и народно-ослободилачком фро-нту).

Које ,ie то место, који су то задаци? Нашо.ј омладини је место у првим борбеним редовима нашег народа. Она је била до сада у првим редовнма на фронту, она је у првим редовима бораиа против окупаторз и његових помоћника у окупнраним деловима, она је у првим редовима фронта рада за обнову ослобођених али опустошених крајева . . Омладина ie најплеменитнји део (и то лео) нашег народа. Не може се замислити народно-ослоболилачка борба без учешћа наше омлалине у њој. 70 — бораиа у Наролно-ослоболилачкој војсии су омлалинпи и омлали.нке! Истопнјске тековине наротно-ослоболилачке борбе у првом реtv су дело наше омлалиие. Зато друг Тито. говорећи о српској омлалини и каже; „Свула је она бнла у првим редовима. Лостојно се показз.та, као достојна наследнииа својих иоелака, српских устаника, сппскнх хсроја." Не постављз се питање за сву омладниу Србије где треба да буде љено мссто. То се питање поставља самп за јелан њен лео. Несумњиво је да окупатори и издајниии нису успели ла фашизирају сппску омлалину. Логор у Смелеревској Патанци, та гестаповска, перфндна ~школа‘, није успела дз фашнзира српску омладину коia је била подв-ргнгта счтистичким методзиа немачт<их шпијуна. џелата сопског народа, Врло мали део омлалине Србије био је заведен од изда.шика. Отпор највећег, огромног дела српске омладнне против фапшззције бно је могућ захваљују-

ћн оном делу омладине, која је крчила С пушкрм у руци, у партизанекнм одреднма, у славним пролетерским бригадама, пут свој осталој омладини у борби гхротив окупатора и издајника. Та херојска омладина, заједно са омладином која се борила на окупираној територији, no затворима и логорима, је часно место за сву осталу српску омладину, часно место у првим бороеним редовнма нашег народа. Оној омладинн, која до сзда није активно учество-вала у народно-ослободилачкој борби или која је била заведена од непријатеља, треба показатв то часно иесто. Висока оцена Врховног Коканданта, Народној хероја маршала Југославије друга Тита, обавезује сву омдадину Србије на залзгање свих својих снага у решавању проблема које рат постзвља пред наш народ Да би српска омладина заузимзла и даље то часно место, мора предњачити у борби против фашнститеих окупатора и његових, слугу. Друг Тито је постзвно задатке српској омладинн на I Конгресу омладине- Србнје. Омладина се одазвала чозиву друга Тита н пристула остварешу i.’x задатака. И овог пута омладиаа СрбиЈ: покззује високи степеа нацноналне свесги ш најужа ћовезаности са ннтересииа Дож а даиас има „чекалица' 1 . дотле онладина с песмом иде у борбене редове ,наше Народио-ослободнлачке војске, с млада.гачким жаром приступа обнови земље, у армију рад а, како је рекао друг Тито на 1 Коигресу. омладине Србије. Једад од најкрупннјих задзтака, који je омладнна до сада чашо испуњавала, а који треба да наставе с највећим жаром о«е хиљаде нових омладинаца цоје те*£ улазе у борбу, јесте учвршћиванlе искованог братства н борбелог јединства cpnског народа са осталим народаиа Југославије. Друг Тиго, обраћа.јуВи се омладилн Q>бије, одаје јој високо признање у за®о јевању несумњиво највеће текови«« н»родно-ослободилачке борбе; „Омладино Србије! Ја сам срећа« што вам могу ово врнзнати: била си носилац оне велике наш« идеје братства н јединства народд Југси славије". Омладина је смена и подмлада* нашег народа! Како се буде данас, у ватрн оружане борбе н обнове земље, васпитала н преваспитала наша омладина, таква ће бити и будућност српског народа. На омладини Србије ,је да се кроз борбу зд ослобођење н обнову наше земље васпита у духу те велике идеје братства и јединства свих Јужних Словена, братства и прндатељства са свим суседннм мирољубивим народнма Балкана « да, као део нашег народа, усади дубоко за вечна времена ту препоролилачку идеју у његово тело. Јер има Срба, и то честитих Срба, којн v народно-ослободнлачком покрету внде свој покрет, алн који су седели из рззних разлога до сада по страни наролно-ослободилачке борбе, који су на разне начине затровани клицом шовииизма, Омладина Србије, као и читав народноослоболилачки покрет, не потцењује велике напоре н огромие жртве, које су ранија српска покољења дала у борби за национално ослобоћење Cpoa н за велику ндеју братства н јединства са осталим јужнословенскнм народима. Нису „великоспби" оии српскн устанини н српски хероји из прошлости, који су дали своје животе за национално ослобоћење и братство са осталнм јужнословенским иаролнма, већ су „великосрби" онн реакционари, који су нскоришћавали праведиу борбу српског народа у своје реакционарне шовинистичке цнљеве.

(Васхавж иа дду/ој: странв)

Др. Благоје Нешковић секретар Извршног одбора ЈНОФ-а

CWPT ФАШИЗМУ - СЛОБОДА НАРOДУI

'stšc ОРГАН УЈЕДИЊЕНОТ САВЕЗА АНТИФА Ш И СТИЧ К Е ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ

Број 15

24 ДЕЦЕМБАР 1944

ЦЕНА 10.— ДИНАРА

ГОЛ I