Mladi borac

Спремићемо дрва Београду

У свом рушилачком бесу немачки фапГнстнчкн окупатори. напуштајући нашу земљу уништавали су н пљачкали све што им дође под руку. Оно, што је годинама изграђивано тешким мукотрпним радом, уништено је готово преко ноћи, Наша нова народна власт нашла се пред- низом врдо крупних и тешких проблема. Сташв наше привреде, нашег саобраћа.ја, нсХјраие н огрева било је вр.то забрињавајућс. То стање најбоље је оцртао друг Тито у свом говору на I Конгресу антифаштктичке омладине Србије, кала је рбраћајући се омладиин, рекао: ..Данас су наше разорене треба градитн жељезннце! Наши су мостови поругчг ч ' треба граднти мостове! Нашн су путеви порушенн треба градити путевс! Наптн су без огрева треба их снабдети отревом!" Као што је ц 1941 године, на позив комунистичке партије и Тита, омладнна Србије прва похрлила да с пушком у руци брани част и сло-боду свога народа, тако је и сад, на позив свовеликог друта, Народног хероја Маршала Тнта, прегла на посао изградње своје порушене земље. Никле су радне чете, батаљони и бг!игаде, С песмом на уснама оиладина Србије раскрчавала је рушевине, оправљала путеве, пруге и мостовеАли оно што се у првим, релативно топлзјм, јесењим данима није наметало као тежак проблем, наметнуло се свом жестином доласком мраза, доласком хладних зпмских да«а. А то је проблем огрева. Београд, престоница демократске федеративне Југославије. нашао се у врло тешкој ситуациј«. Питање огрева постало је питање нормалног функционисања државних установа, надлештава, читавог државног апарата, питање одржања наших толнко драгоценнх болница. Алн не само то. Прнкривени народни непријатељи, непријатељи Народно-ослободилачхе борбе, користећи тешко стање наше зератним пустошењима, трубе на све стране о томе како наша народНа власт није способна да организује живот, да оспособи привреду, саобраћај, да обезбеди исхрану и огрев, покушавајући да тим лажима компромитују углед Народно-ослободилачког покрета. Малодупши грађани заплашени таквнм кдеветама једнако понављају: „Смрзнућемо се ове зиме.“ Дакле, питање огрева постало је и питање политичке победе над тим и таквнм хушкачима и непријатељима Народно-ослободилачке борбе. Увиђајући пртпуио зиачај тог проблема, омладина. као и увек, прва ставља своје снаге на расположење нашој народној властн. Народлим непријатељима омлалина поручује: Ми се нисмо смрзнули ки онла, кал смо по снежној вејавипи на планинаиа Босне, Херцеговине, Црне Горе, Санџака, Јастреппа и Косиаја водили борбу против швапских окупатора, оних истих оку-

патора под чијим сте се окриљем ви, у то исто време, грејали по топлим собама и такиичили се у измишљању гнусних лажи о НОВ н њеним руково-диоцима. Нисмо се смрзли, јер нас је загревала, јер нам је v грудима горела ватра љубави за cso.i народ н СлободУ. Да, нисмо се смозли та-дз, још мање дадас кад смо остварили свој велики сан Слободу. Кроз који дан кренуће из свих окрута Србије омладинске раанс јетиницс да тамо на Црно-м Врху и Руднику отпочну са сечом дрва за Београд. У баракама које су већ спрезгае омладнпци ће после рада имати све услове 'за културни живот и одмор. Хиљаде најбољих омладинаца Србије развиће тамо од 10-1 до 10-11-1945 г племениту утакмицу у нспуњавању својих обавеза датих свом народу, свом Титу, " т Конгресу.

FTonvr легенларног Корчагина и љегових другова комсомолаца. који су једне страшне, зиме. за време тађанског рата, пбезбелили огрев евоме граду, поћиће уларнкци омладкнии Србије да на снежном Црнпм Врху и Руднику осигура.ју огрев Београду, Биће. то дани велш их прегнућа. У суровој снежној знми одјекнуће планинским вр.ховкма гроика омладинска песма. Кроз који да« пашће прва гт ;l б l3 пол ударцима ударничких секира. Омладина Србије отпочеће велики општснародни посао, посао за који треба да се заложе све омладинске организације, сва омладина Србије. .iep he извршење тога посла бити мерило њвне јединствености и снаге њене љубзви премз народу и слободи. Р. А.

Bуксач Булатовић; Без кровв

Црна Трава

За леђима Власотнца, баш изнад сама рбала Власинв, днжу ce таласаста брда, у рана Јвсења јутра р«довно по«ривана плаеичастом маглом. До скора су та брда била отсечвна од Власотинца бодљикавом жицом и каманим караулама, којв су поставили бугарски фашисти, Садв je та лежна граница помарена, жица је скинута И Планина je са свима својим свлима и засвоцима поново припојена власотиначКом срвзу. По обронцима и висоравнима са f>efjejy; Брвзовица, Дејан, Лопушња, Рупљв, Бистрица, Црна Трава. Рвђа.ју се плаиинска свла; понвка ce сакрила измвђу два брда, друга наднела изнад Власине, трвКа посадила на заобљене брдске врховв. Свако од тих свла има своју крваву, боЛну историју из доба терора, који су вршили окупатори. Св.ака појата и водзница и завијутак на уском, стрмом, рвскаљаном путу, прича о данима, када је народ црнотравске Планине патио и борио се. Планина Је пасивна и у њеним селима, сам ситног кромпира и хладнв воде с кладвнца нема ничега внше. Народ Је одлазио у печалбу, мучио ce и злопатио, живео толико примитивно да човек застајв ужаснут, кад види његово беспримерно, очајно сиромаштво. Трошне чатмаре, у којима живи становништво овога краја, сем огњишта, верига, котла, софрв и некопико троножаца, нвмаЈу ннчвга вишв. Спава ce на рогожи или шаши од кукуруза, а све посуђв претстављају »лвјкв« буђаве, напукле тикве и окрњвне тестијв Ако се нвгдв нађе мало хлеба, rai хлеб је ион као земља, умешен од овсвног брашна.

Унутрашњост je мрачна, у њој ce меша мирнс дима с мирисом земд.в. Ту, у тим чатмарама рзђзју ce Двца Планимв. Мвђутим, догаЈЈвји су показапи да ја бчш тај сиромашни народ пружио здраву подлогу, на којој je изниклв гигвитека Нарородно-ослободилсчка борба, Црна Трава С0 диглд листом' да у наЈтзжим даиима пружи жилав отпор окупатору. Горвпв су убоге к/he, палили *су их бугарски фаши"сти. Пламвн. је лизао иебо и уједно депоаао као потстрек да сваки мушкарац коЈи је кадар да носи пушку .учини што му је дужчост. И Пллнинцм су се окупљали. збијели у чврсте редове, дизали у оаздух мостова, оозозе, јуришали на бункере, Друг СреКко, јадаи од пет лраих upнотравских партизана, прича, како су у самом почетку устанка похиталн да минирају мост на Морави, на путу Власотинца и Лесковца. Тринаест другова се призукло без шума великом гвоздвном мосту, минв су било брзо постављане и квда се после експпозије дим разишао, мла.ди црнотравски партизачи су веМ задовољни, журно одмицапи даље. у тим данима су фашистички зликовцн вршили ужасна насиља над новиним становништвом. Свака кућа широм цело upнотравскв Планинв памти страшне дане, када су наилазили крволочни мучитољи. Жртво су биле жене, деца и старци. Првд згариштима кућа људи су убијани или, што |е било још горе, тучени до бесввсти, тако да су у најтежим мукама издисали, док су остали одчођени у Бугарску на рад, да тамо малориЈа доврши мучвње, Пионира Бранка из Бр&зовице су

нвмилосрдно тукли, претили дв he му ишчупати језик, спужили се најгнусниЈим грзтстзилла, не бн ли rs нагнали да ода партизане, који су нешто рлније били у сопу, али се ллвлииЈан јуначкм држао тако да нису успели да од њега иззу' ни једну једииу реч. У тим црним дs- женама je пдтњо избраздала лица. »Синови партиаани, муж стрељан, отац убијон, стрии пребијвн, ујак отеран на рад« таквих случајева је било много. Тада су омладинке за по : асеве соојих »литака« зпденуле реаолввр«. и кронуле да се л счств крвавим зачо 'Звлчнма У тилл даиимб омладина Црмв. Гроое је сва с.ложно радила нл великом депу народ 1 - ог ослоСве ujto је бипо спогобно било је у војсци, а оии што иису бипи у одплдима оргакизовали су олборе УСАОС-а, те се теко, раме уз ралле сз војммцммв, борили. Црнотрасске жене су сатима, врдужност курира газило снвг до појаса. Морале су да иду обил.ззним путем, јер је требало преКи границу, чувану безбројним караупама, опасним жутим каменим зидовима пуним фашиста с једне странв и избеlли истовремено патролу золених недипееских граннчара с друге стране. Безбројни су начи.чи, којима је ндрод Црне Траве посводочио сгоју оданост и приврженост Народно-ослободилачкој борби. Партизани су пролазили сепима и повали! >'Ој, Славице, друглрицв. исплети ми руклвице, исплети ми двоје, троје, на Чемерни студено jel« И Сдавица је плела рукавице, чарапеџомпере, вадила из ковчега спремд,ене дарово, секла платно за завоје, лечила рањеиике. Партизани би полазили поспе тешких бопби, уморни, гладчи, покисли На огњишгу је горела ватра, борци су ce

грејали на троношцнма урколо, а село је доносило за храну што игАа, одвајајуКи од устз, што може да помогне, Три и по године је наша пасивна Црна Трава са љубављу чувала партизане, три и по годино ie поред наших бораца и бугарски генерал-мајор Слаачо ТрнскИ' са 4000 својих партизана боравио у њаним недрима. Народ је био гладан, месецима је живео иа бареном кромпиру, па je ипак све невољо сносио и све својв нопоре усрвдсређивао на то да помогнз партизанима. Пошто је владала потпуна огкудица у храни, по пет шест 6и се удружило, свака 6и дала последњу шаку брашна. само да се умеси хлеб за napтизаче, ко'И су на другом крају водили жестоке борбе. Затим су се омладинии под најтежим околностима пробијали до положа;«, како би с муком набављени хлеб донели борцима. И док на положају митраљези, грувоју минобацачи и пије се кра, у суседном свлу се држе зборови, неписмени се уче читању на билтенкма, а омладинСке радне чете такмиче се у томе ко;а he више да допринесе у позадинском раду Народно-ослободилачко) борби. У време, када се скоро у читаво] Србији само осмехом или победничким с!ајем у оку саопштааало другу да ',су партизани негде добро казнили »казнену екследицију«, јуначкЦ народ Црне Траве* je сав једнодушио, свима својим Mots има на* гтојао да задз што теже удзрцв окупетору и скине ропски јарам. У тој надчоввчанској борби, из крви иајбољих црнотравских синова никла је слобода. Гудурамо Црно Траве се болно извијв песма о погибији партизана Мирк« црнотрввског јунака, који је показао како СИН Плрниче ВОЛИ СВОЈУ зомљу и ГИН4S зл Hbv с песмом tfa уснама.

Д. Ммлошевнћ

ЗА НАШ БЕОГРАД

Упркос свих покушаја и терора иеприЈатељ никадз ниЈе могао сломити слободарски дух београдске омладине.' Она лзнас достојно и корача путем, на коме су хиљаде београдских омладинаца и омладинки, у данимз наше борбе за слободу, оставили своје младе животе. Три и по године фашиститее окупациie оставиле су дубок траг у нашој земљи. Она је опљачкана. опустошена, разорена. Ни Београд у томе није поштеНен. И у њему cv фзшисти оставили саој разбојнички печат. Својим сопствении онагама морамо дати све од себе да аашу земљу подигнемо, изградимо, да у њој створимо онакав живот. за који смо се борили и проливали своју крв, Сваки дан поставља пред нас ,све нове н нове задатке. Омладина је дубоко свесна својнх задатака. Љубав према свом народу, према својој домовини доказује београдска омладина на делу. Она данас помаже изградњи Београда. У фабрикама и предузећима омладина ,је прва на раду. У скупљању помоћи постЈзадалим крајевима београдска омладина показала је своју иницијативу. Сада, када је зима већ почела, када њен студени дах осећамо скоро на сваком месту. када су се београдске улиде забелеле од онега, Београду је потребан огрев. Нема куће, неМа скооо човека у Београду, који о томе не брине свзкодневно. То питање је постало општи проблем за Београђане. Но, омладина, која је до сад била дрва у нзвршавању задатака, при мила је на себе да н ra,i проблем реши. Она неће допустити да се слободарски и напаћени Београд смрзава. Она ће и овај пут показатн своју свест и љубав према Београду, којн је то заслужио. Мн сио н до сада савлађивали много веће телшоће. Омладина Београда и овај пут показаће да пред њеном чврстом вољом нема тешкоћа, које се не могу савладати. Београдска омладина показаће то и оникоји се из прикрајка злурадо смеју нама, крнтнкују, говоре да смо неспособни. да не умемо да организујрмо. За ту племениту акцију, поред омладиае из другнх крајева Србије, спрема Се н 400 београдских омладннаца да пођу у наше планине. Цред снагом њихове воље, под ударцима сложних мишица, омладина ће обезбедити огрев, који је толикр потЈЈебан напаћеном Београду. Омладинце, који тамо одлазе, потребно је снабдети топлом одећом, обућом, вешом, алагкама, потребним за рад. Београд he са своје стране све учинити да помогие ту акцнју. Нппоед омлздино Београда! Покажи и овај пут да си спремна на све жртве, које од тсбе тражи наш народ!

Бро! 18

МЛАДИ БОРАЦ

Страна 5