Mladi borac

КОНГРЕС АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ВОЈВОДИНЕ У НОВОМ САДУ

Првн пут после ослобођења, после теСтког робовања под немачком, мађарскои н усташком чнзмом, састала се је оиладина Војводине да покаже шта је И поред страшног фашистичког терора урадида за време три тешке године, шта tje постнгла у такмнчењу за I Коигрес и како ће свофш ударничким радом помоћш изградњу нове државе. У ггрепуној, днвно удешеној сали „Спомен дома“ започео ie ова.ј ве.тикн празннк во.јвоћанске омладине. Сам почетаж отварање започело је одушевљеним маннфестацијама Титу, НОВ-у; деиократокој федерзтнвној Југославијн н братству и једннству. Та младалачка експлозија одушевљења и снаге драјала је за цело време Конгресг, Кокгрес ie отворно н поздра&ио друг ГБорђе Никшнћ којн је нзмеђу осталог рекао: „Наш Конгрес јеоте нараз снаге н јединства целог нашег народа и такође наше омладине. То је још једал доказ братства н јединства, јер се данас поред Срба налазе н Хрвати н Словенци и остале нгоолности ко.је живе v нашој Војводивн.“ Генерал-ла.јтнант Коста Hah поздравно ! је Конгрес у име Главног штаба НОВ Војводине: „Другови I ', рекао је он, „Ви одржавате овај конгоес у ослобођеној Војводини, алн не треба заборавнти да ииа још делова наше доновине који још стењу под чнзмом окупаторз и домаћих нзлајника Наш Загреб, Лтубљана н Саоајево очекују сзоје ослобођење. Наше војвођанске бригаде прекорачиле су гранииу н са херојском Црвеном Армнјом проносе славу нашег оружја по боЈиштима Слгвоннје, Хрватске н Мађарске." Појаву друта Рате Дугоњнћа на говооници ом.тадина ie бурно поздр?-вила. Минуткма су Tpaia.iH аи.таузи и усклиц(т УСАОЈу и СКОЈу. Он је, осврнувши се на светле примере прошлости, рекао; „Ми ћемо се учити од наших предака. Ми ћемо нз наше историје извући све оно што је најбоље да користино за слободу нашег нарола. М.и ћемо да будемо млади какав је био наш Бралко, да будемо против неправде, као пгто је био Змај, али истовремено да кажено н то, да се и од нас, омладиве има што учитн, да he се по.колења од нас учити, како се треба борнтн за отацбину. како треба живети и жртв-овати се за слободу отаџбине. Пошто ,ie истакао разлику и значај места и бојишта, по којима су сада чувени и славии наооди Југославије, он ie додао; „За нас богбз значи бообу за демокп-ттгки облик државе, за нас слобола значи борбу за учвршћивање свега онога што смо до сада постигли. Зг нас слобола Иеће значитн спавање. с?н. него за нас слобола значи лп-тићи дош боље него што смо постигли." Осврнувши се на двогодншњицу Првог Коигреса УСАОЈ-а друт Рато је истакао борбу и решавање постављених задатака; п&сле свих жртава, после свих напора, „Ми, другови, можемо ведрим оком да гле дамо у будућност, ми данас можемо сигуним путем да корачамо ло остварења онога што желимо. Данас је међународни положа.ј Југославије чвршћи него положгЈ друтих земаља које су биле поробљене под фашизмом. Ми смо то успели не зато што смо имали неке препоруке, не зато што смо имали спеиијалне симпатије, него што смо лили крв и нз тај начин стеклн симпатије свега што је демокргтско у читавом свету. М.И знаио да је најважније пктање, пнтање демократских тековина, питање да народ одр.еди како хоће да ‘живи и да те тековине очува, О угледу наше Ј/гослг-вије ми имзмо очит пример v томе што :м.т дели Ппвену Армију Совјетског Савеза, KoiH HHie хтео ла пошаље војску у нашу аемљу бев одобрења наше влале. Тако ће да поступгЈу и сви остали наши саве*ници.“ У име омладиче Спбије Конгрес ie по>ло?вио члан Главног одбора УСАОЈа Раленк.о Брођић ПоЈава ппетставника Спби!е била је праћена бурнчм и олушевљеним овапиЈамз; ..ВоЈволина—Србпја“. ..УСАОС" и дпуге пароле дуго су прекидале говорнике. ~Ја, v име омлалине Соби.је, изражавам жељу читаве наше омладине да ваш први Конгрес допоииесе Још чвршћем јелинgtbv, Још чвршћоЈ повезаности омлздине Србнје са оиладином В-ојволине и да заЈеднички. кооз заЈедннчке постављене задатке допоинесемо што бољем остваоењу демократске Федеративне Југославије." Усклик „Да живи наЈмилиЈи поиЈатељ иаше омладине наш вођ и учитељ лпуг Тито“ био Је пропраћен читавом експлпзнјпм одушевљења. Омлг.динпи rv устали ■ скандиралн „Хе-рој Ти-то“ чнтавих 10

мниута. Делегат братске хрватске омладнне Ивлн Ловничић указао је на борбу херојског Срема, који ,ie служио кго прнмер хрватској омтаднни. „Кг.д могу онн да се боре v равницама, кад иогу да се боре no кукурузима, онда и ми можс.мо да се боркмо по плзиннама", говорио је народ н омладина Ховатске. „Непријатељ је хтео ла nocc.ie мржњу нзмеђу српског н хрватског напола. Али, хрватска омладина доказала ie ла је за заједницу н братство н да смо хиљаде живота положили зз јелннство н братстао, кад је било питање борбе за ослобођивање Београда пошла ie из Хпвзтске пролетеоскз ливизиЈа „Николз Тесла“ као и 28 Славонска. Борци cv журн.ти н говприли мећу собом: „Друговн, морамо пожуритн, они ће почети борбу а ми олавле из Хрваггске нећемо стнћи," У тој јунзчкој борбн за наш вољени Београл истакла се хрватскз бпиге.дз „Рале Кснчап" Koiv је за та.ј полвиг олликовао дпуг Тито,“ Усклиии и олобпавање прекћталн су говорннка коЈи ie бно очнто ган\т. Делегатн, ko.ih су у нме румунске, словеначке омлалине v Румунијм и босаиске омлзднне позлравнтн Конгрес, бнли су топло позлрављеии. Јованка Петковнћ, лелегат Спема, нстаклз le хероЈску 6on6v н ударништво Соемске омлалнне. Двадесет хиљгла омлалннаиа отишло ie добровољно v НОВ за впеме ол 3' г голнне. Сви способии мушкаопн ол 15—50 голнна на.тззе се већ олзвно v војспи па чак и стаппи. коЈн hhcv способки за веће напоре олтс-е v милициЈу. „Ми смо чули глас ппвог Конгресз омлзлине Срби:е и Формипати смо пову пољопрнвпелну бригалм скопо свако место имз своје ралне чете и батаљоне. Дано; v Срему пали 15 000 омлалине, ол KOie већину сачнњавзту дпугарице. Рал се упавном сзстоЈн v сгбипан>У плоловг са напуштених фашнстичких имаша. v поппавин порушених и попаљених к\ћз. машинг и лп. У поелконгпе-. ноч такинчењУ омлатина Срема дма ie 303.800 па.тних лана. Само нп телу v непосрелноЈ б.лизини бункера дато е 15.000 палних ллна. Ми смо се борилн зајелно са омлалинон Босне и Херцеговнне, гли та омлалина нема оно што ми нмаио. Ми ћеио прнтећи v помоћ нашоЈ пострадалоЈ брзћи, даћемо све ла помогнемо оке, којн су патили, ко i н Iош и, даље плте.“ У име омладине Бгната говорио је друг Милан Прнбић. „Ом.тбдина Баната ни.је презала ни једног тренутка да се боп-и против окупатора У борбу је добровољно ступило 17.000 омладинаца-ки. Оиладкна Банста за 15 дана оспособила је пруге и поппави.та је неколнко иостова да би омогућнла Црвеној АрмиЈи да гонн непријатеља. За несец дана успоставиле су скоро све Фгбоике и ралионице које рале за потребе НОВ. Три боигзле са 14 хчљала омлалинапа-ки да.ти cv до сала 280.000 радннх л?,на.“ Члзн Главног олбооа УСАОЈ Boienлинс друг Брано Танић, у име Бзчке омлалине пекао је; „ У НОВ се досада јавило 14.000 ом.тадинаца а рални батзл->они дгли су до сала 16.000 ралних дана.“ ПоЈаву малог пионира Јована Суботића, који ie говорио у име соемских пнонира. иела са.та срдачно ra је поз.тпавила. „Још 1942 ступио сам v пнониое. Ноше Је село сипомашно место, али смо ипак скупили 25.000 к\'на. Хтетн емо да no\torнемо болесним доуговима ла купнмо липов нвет а шума ie била лалеко а ми гмо сазнали да се на тавану куће v Koio.i cv били фашисти налазн Липов ивет. Hsc четири друта смо отигалн и узелн 4 џака лнповог цвета и отпсеммли иашим толтовимз и многи-м лругим, Рааом мн смо стекли име поавих пионира Рнкх шганипа koi'h воле H°tnv roJckv н нашег драгог хероја доуга Тнта." Тим ’> био ззвошен ппвн дзн хонптега. ПЈипоким бчлезарима Новог Сала покуљале cv повооке млалости, Внприле cv заставе тпептгли транспвоепти, а иал свим опила се снажна песма јуиачке Bo.i■лте бригаде. Рећали cv се безбро.шн ппимеои позалине и Фпонта, а к?л ie на заселпњм постелњега доиа прочитана лекларапиl'а о безпогтгтелној бопби пропгв фгшизма. о што Јачем бпгтству и !етинствм воЈвоћанске омладине, о тлапничком ралч. ппик\’пљањм помоћи и нзставку такмичсњз '•чмнг Ko.ia сс ооила из хиљале тплз и Тн-то. Ти-то. ко!е се понављало кроз ваoorrr и пагзиело се поеко гела и равних поља Впlволине била ie то потврдз "''шсиогти во!воћанске омл.злиие ла све ла за hobv бпзгску заЈедннцу народа ■за свог во-љсиог Тита.

СА ПУТА ПО БРАТСКОЈ БУГАРСКОЈ

Ce радошКу дочекали смо вест-о догвђајима у Бугорско; на дан 9 септембра. Знали смо да V.e бугарски народ проговорити и иисмо се преварили. Знали смо да борба 'коју су водили бугарски партизани по плвчинама Б*лкана и доугим msстима неђе бити узалудма. Видели смо нову бугарску војску у борбама код Стрзц инв, Косова По А>о, Ниша, у Лесковцу, Београду и другим крајевима Собије. На бо,мим пољима против за;едничког непријатеља, наши и бугерски во’чицм оствврују вековне тежн>е за братство/л наша два народа. Бидели смо и чули делегате бугарске омладиие на I Конгресу антифаш тстичке омладине Cp6wie. Али никад нисмо били у Бугерсксј. И садо нам се пружила приликз да је као делегати онтифашистичке омгадиие Југрславије посетимо, да видимо како живи, како ради братстка ОАлладина Б/гар:ке. шта мисли о нама, да се још више зближчмо и упознамо, да им кажемо о страдањима и патњама наших народа, о херојској борби коју упркос свега водим.о, да им кгжемо да жел>у за братством није могао нико да угуши, да је она свда још веl=.а, да она сада може и треба дз постане стварност. Са пасошима кренули смо на пут, Како fce нас дочекгти, да ли Кемо се разумети, помишљали смо успут. Приблчжавали смо се Софији. Цариброд, где је отприлике треб-зло npehn гражицу, остао је далеко за мама, Пасошо се ни ми нисмо сетили. Остали су нетакнути као каква непотребна ствар. У Слианици, ко;у је историја забележи/va као срамно место прошлости, где се некад проливала братска крв, сзратили смо код једчв чете бугарских војнина, док је шофер отишао по бензин. Било је око 11 часова увече. Ушли смо у омању собу. На поду je прострта слама на којој спавају во;ницн. Крај пеКи седи дежурни и ложн ватру. Око стола два до три војника читају неку руску књигу о комсомолцима у рату. Цео изглед собе wa први поглед потсетц ме на дане из плртизанског живота. Осетих c© пријатно. Војници, зеКином омладинци, били су овом необичисм посетом. Рекосмо одакле долазимо. »А, Титовци« одгоборншв и лица мм се развукоше у осмех. Језици су нам тако блиски да се потпуно р-ззумемо. Осе Камо њихове братске речи и топле погледе Видимо у њима нозе бугарске војнике, који немају ништа заједничко с фашистима. Они желе да нас нечим почасте. Пнтају нас да ли смо гладни. Доносе хлеба и снрс и извињавају се: »Шта Кете, во,ничча храна«. Скоро смо сае у соби пробудили. Сви жвле да нас видв и да прогозоре по коју реч. После толико времена можемо слободно и отворено да разговарамо.' Наше мисли, кеше жвљв су исте; уницлити фашисте до последњет, не дозволнти да икад више Пролевамо крв за туђе интересв, Сливница је била само почегак зблчжвња и топлог дочвка. Ми смо у Бугарској i обишли осам великих градова, почевши од i

Софијо пр«ко јужне Бугарске дз Црног Мора и део северне бугарске. Пут смо завршилн повратком у Софију. Од свнх места које смо посетили не може се реКи да су нас негде боље, а негде слебијв домекали. Вро;ни митиизи, иа које је омладииа долазила са транспореитима исписаним паролама о борби, коју желе да водв / за,едници са нама, хероЈском Цраеном Армијом и савезницима све до берлина, о кажњавању изда;ица ц ф-ашиста у саојој земгои, слике маршала Тита, оду-шввљвчо клицдње омладине при помену имена иашег вољеног вође, о федерацији са нама, жеља омлздине да још више учврсти jeдинство Отачествеиог фоонта говорипи су о нозом путу којим Је пошао народ и ом.ладина. Избиле су на позршину дуго пригушиаане тежње за братст»ом, правдом и слободом, које је одувек у души носир чарод, а које нису могли сломити никакви досадашњи реакционарчи сг.оља и изнутра. Вратство оа мама показује бугарски народ и омладина на делу. Нема ни једмог меота у коме нас нису питали када >,е доКи деца из ЈугослаУ више места тражили су да примв aef,H бро еце, него што је У греду Г.ј вену један друг каже: »Ми можемо и хоКемо да примим.о не 2000 него 20.0С0«. »ГпедаКемо их као своју децу«, кажу сви. Наши рањеници, кбје смо у Пловдивској болници посетили, осе Кају ce као у својој земљи. Врига и пажња, која им се указује, огромна је. У Бугарској зиају количо je нвш народ пострадао, колико је наша земља разорена. Они хоКе да нас и материјално помогну. Они знају за херојска делв нашв омладине. Њихови преи партизански ввснмци, штампани илегално, доносили су чланке о ситуацији код нас. Наши успеси уливали су им још јачу веру у победу. Кроз нашу борбу за ослобођењв гледали су « своју борбу. Бугарски народ зна за злочккв којв су учинили бугарски фашисти у нашој земА»и, исто она-ко као што смо ми свесни злочина четника Драже МихајловиКа и остал-их изрода код нас. Пред наш повратак отпочео je у Софији велики народни суд за фашисте и издајнике, који са Iвликим интересовањем прати читава бугарска. Велики је то за њих. Доста је било ненародних режима. Дошло je времв слободе. Провели смо у Бугарској 22 дана. О сеаком дану могло би c© посебно писати. Били су то за нас радосни трвнуу,и и неизбрисиве успомене. Никада неможемо заборавити како нас је у Бургасу дочекала једна партнзанка. Загрлила нвс је и успела да каже: »Bpafia Југословени« и даљв нијв могла ,јер су је сузв загушмле. Било ie таквих примера вишв. исто тако заборавити како нас je народ у Рускма чекао читаво посла поднв на снегу и зими све док нисмо дошли. Ми смо да та љубав и радост није само према намв делегатима да она у њиховкм срцима пламти неугаснвим жаром за читав народ и омладику Југославијв. EL Д.

НА ДРИНИ

Нек оло»не по6јвгк> мвглв И сунцв на обзорју синв, Нвк вадру запоју пјвсму Струнв мојв нутрине У тихој, смиреној шутњи Дв слушвм ријечи Дрино... Нвка су проклети, Дрино, Они што рекоше да сн Понор што дијели два свнјета! Јер ти си мост што нлс cnaja, Ријеко л»убл»ена, сввта, Пуна блистава сјаја! Дрино, преста>.в сузе Које ннз образе росиш. Из Tioj© крваве пјвка хвроји мртви, Поклвнв дЈеца м жвнв

Што иж у крнлу носиш... Онн -Ка ступ»тн с нама Уз жубор таојв еодв, Преко планина м пола, Кроз шума и лиааде цајатна, Носе(ти барјак слободв И дане мирна и сретне. О, једног блистааог дана, Уз цилик побједних звона И цвркут птица са грана, Ти Кеш слободна шумјати, Споно народа братских, Ти, љубааи милирна! С, Бенозон Haoie ношине Штабна чата I терскв ди etaxž*

Cтрана 4

МЛАДИ БОРАЦ

број 16