Mladi borac
ПРИПРЕМЕ за СВЕСАВЕЗНУ УМЕТНИЧКУ ИЗЛOЖБУ У МОСКВИ
Комитет за уметност при Совјету народних комесара СССР вдредио је један нарочити одбор. који има да припреми свесавсзну уметничку изложбу за 1945 год, Одбор је састављен од 26 ■гајистакнутијих уметника Совјетског Савеза, међу којкма се иаллзг Герасимов, Мухина, Мер куров, Јогалсон, академик Игор Грабар и Маницер, многи украјинсКи, белоруски, ђурђиуански и јерменски сликари и кииар«, критичари и декоратери галерија слика. На челу одбора нги\азн се Сисојев. (ТАСО
Смрт совјетског писца ВЈЕЋЕСЛАВА ШИШКОВА
После дуге болести умро је со»јетскн књижевник Вјећесла« Шижјков у седамдесет другој го*инн живота. Био ie инжењер н »бјавио је своје прве књижевне радове тек кад је нмао 45 годиаа као руководилац истраживања sa »дељење »утева и друмова путовао је ду ги низ година no најудаљенијим крајевима Совјетског Савеза и оставио је драгоцене »аписе са тих путовања. Ту свољубаа зз аутовање сачувао је Шншков и доцније, када сс већ ■бнв вотнуно восветио књижеваостн. Он је пропутовао стоти■е километарг од Јакутска до Белорусије, од Белот Мора до Кавказз. Најмознатије Шншкове кљиге су „белешке са нутоваља“, „Русија јечма' 1 , „Пугачев" и так» даље. Гедине 1943, ка свој седаидесети рођендан, Шишков је #ддиковаИ ор-денои Лењина. Отога он је носилац ордена ■части и иедаље „За одбрану Лељинграда“, За време рата Шишџлл yt написао око тридесет аЈнжоведака о животу на фронtjr ш у жозадинн. (ТАСС)
Конференција свршених матураната и студената
У нсдељу 1 1 фебруара ов. r. у сали дома културе одржана је прва конференција ЈНОФ-а. свршених матуриата и студената. Конференцију је отворио Павле Флајсиг кратким говором у коме је предложио да се изабере радно претседништво којс би водило конференцију док не буде изабран секретари Јат. Пошто је изабрано радно претседништво, друг Стева ПеЈановић одржао реферат о истори]ату студентског покрета,
а друг Влада Петровић о ЈНОФ-у. После одржаних реферата развила се дискусИЈа у Kojoj су узели учешћа многи присутни студенти и свршени матуранти. На крају је изабран секретаоијат ЈНОФ-а свршених матураната н студената који сачишавају: Бо-ривоЈе Деспотовић, студент технике потпретседник, Милева Ристић сврш. матурант потпретседник, Јелена ЖиаановиН ст. медицине и Владимир Вукадиновић сврш. матурант секретари.
Повратак из Босне
Опет ко пламен, рањен стигох у родни крај, У крше пусте и сиве. Не срета ue више звоно крда вити шарова лај, Ни руке топле и живе. Кроз окна куће на огњишту не игра плам, Не чује се граје ни гласа. Пустош /е никла. Прикрадам се клаицииа сам На баштине гдје нема класа. Некад ту, на каменој великој плочи, Резах прве стихове реске И радосно у њих буљио сам дјетињске очи И сипао нове блијеске. Данас са болом милујем траву ко гриву, По зараслим стазама крачем И гледам затрављену кућу и њиву И бисер врели стачем ... Ишао саи, прегазио планине чноге У борби, с а пушком у руци, И доиијеше ме сада уморне ноге Гдје тужни чују се звуци. Гдје је отац крчио камен, чупао зеиљине жиле, Затрпани темељи међа. Прогазили чавли погане стопе и силе Низ >.тране црних леђа. SauvKao кршем, иекада звонки пјев, Ht одлијеже високо брдо. И витла ми данас по грудима неиир и гњев Ватрои кроз то камење тврдо ...
МИРКО БАЊЕВИЂ
НА ПРУЗИ ОТОК - СПАЧВА
Мз борбн Пете српске ударне бригаде Четврти батаљон полазн у напад. За-4* непријатсљу за леђа н заузети „коту 7»“ испрсд ровова. Главни задатак; унижтити упориште код станице. i у има зсам утврђених бункера опкољених бодликавом жнцом. и тешко оружје. Прила*а нсма оснм швапских ровова и чи•стог поља, Koje штите швабс и њихова *ртиљерија. Батаљон се раздвојно. Борци 3 чет* ■нрслазе пругу и расипају се по пољу. Снег је хладан и топи се под телом. Невријатељ Нутн у рововима као мртав. Т~рсба га изненадити и истерати. Т. рсба -створити могућност заобилажења: на тај иачин заКи иза леђа бункеру. И батаљон-омладински, обилази ровове и ид* Ki станици. Метар по метар клизе тела но снегу и каљавој сремској равници. Нигде заклона пусто и чисто а *еиријатељ је укопан и туче митраљезима. Секу челичне траке швапских „шар«м,а“ снежну земљу око неустрашивих вмладинаца, а онн приашају уз влажну вемљу н увлачс се још чвршће у блато и сисг. И чета јуриша на ровове да спасе другов« и спречи непријатеља који xekc да им омете прилаз бункеру. Светле пруге јуре по иољу н иресецају грудн младих бораца. Али они ничу, ди-жу се из мрака, расту из снега и в-лажне »емље, »еликн и силии, са борбеним усклицима н побједом у вчима. Као ла*ина улеку а* Луком у жуте ровове, скачу на швабе н лете заједно са бомбама, че бацивши нх, »eh рукама и ножем, прсifiTHH мржше, сатиру фашисте. И у ивиок ровови су били проби-
и »здржали су нови борци дан - жуш оиртм, шрвтозе и ужасне немачке артилеfn*ie -
У првн сумрак се стншала ватра. Баш тада је дошло наређеше за јуриш. Најхрабрији се јављају за бомбаше. У рову је живост а срца наливена мржњом и храброшћу ударају силно и журно. Бомбаши излећу и бацају се на жице и камене бункере. Кидају препреке од гвожђа голим рукама и грудима растављају
жице. Затим свом снагом јуришају на бункере. ~ЉуШта“ је први, а Драги Јовановић и Нађа Анђелковић бацају бомбе за шнма у отворе бункера. Један, два, три, десет, лете бомбе у чељуст камене ввери н кидају јој утробу.
Борци воле мрачне ноћи, пуне облака и тмине као доброг друга. Виде очи ваашг бораца боље ноћу него по свет-
лости дана, секу тмину и осећају бдиског непријатеља. И бесчујно се краду сремским равницама, пробијају кроз противничке линије доносе извештаје. Шума је сва под водом и ледом. Лед је крхак и слаб, не може да одржи човека. Сече и реже смрзнуто тело ледена вода. Напред се мора проћи. Тамо, далеко иза шуме, сасвим ка крају, разлива се поље под ледом. Средином га пресепа жута вијугава пруга: непријатељски ровови, Милутин Тешевић, пушкомитраљезац IV батаљона са CBOja два др}'га прошао jc кроз шуму пуну воде. Лед се ломио а они су пропадали у хладну воду. Оштрице леда су секле и рањавале ноге. Милутину ннје хладно од воде која се леди у његовом оделу. Високо изнад воде и леда уздиже он свој митраљез и напреже се да види скрнвеног швабу. Можда ie иза овог дрвета. Ни шапат, ни на)ман>и јек а тело пропада. Он грудима кида лед и крвавим рукама хвата се за грање в ледепу глатку кору стабла, извлачи се напоље. Онда се хвата за дрво н вуче тело. И тако сантиметар по сантиметар. Нема више дрвећа. Како се вући даље? А треба још даље, још ближе, све до швапских ровова. Чују се швапски гласови из ровова: близу су. Ту пред шим. Узбућен дршће од жеље да сручи бомбе и последњим снагама воље и свести надјачава мржњу да не сасие дуги рафал, пун смрти; али он не сме да се оДа, мора да однесе извештај команданту. * У зору су га приметиле швабе на чистом леденом пољу кад се враћао сво]има. Појуриле су муњевнте смрти по леду и зариле се у тела двојице другова. Запраштали су страшии рафалн ~шарца“ н засекли лед око Милутина. Вода јс шикнула из засеченог леда. Бр-
зо натраг, побеки са проклетог леда в чистине. Само неколико метара, и шума je ту и дрвеће и биће спашеи. Он мора да стигне, мора да преда извештај, Слеђено тело миче се веома полако. Нокти очајно гребу лед. Све блнже s бешње сече челик око њега. На]едном нешто тешко лупило му је о главу. Постало му је наједном неизрениво топло. Он лудачки грли митраљез и скрива га под себе. Цео дан остао је на леду. У првн сумрак, пошла је другарица Стана Кулик, заменик комесара чете да га изнесе. Веровала је да није мртав и грозничаво је мотрила преко дана на три тамна тела и румену крв на леду. Извукли су га десетар Ивић и његова патрола. После читавог сата масирања отворио ]е очк и одмах потражио сво] митраљез. Звао je коианданта и предао му извешта]. Млади Пироћанац Драгољуб Јовановић јури далеко испред својих другова и гони швабе у на]веће бегство. Око врата му виси на ремнику руска стројннца а у десној руци револвер се диже сваки час, у истом тренутку по једак шваба пада оборен на земљу. Оа улекс већ у прву кућу и заробљава пет усташа... А делегат I вода се испео на кров и стојећи гађа фрнцеве низ улицу. Журно мења шаржер и пева песму Титу. ~Ми смо илада војска Титова“. Пршти око њега цреп а он се не скида. Један бески рафал пресеца га, он пада а друт Драган Стојиљковић га одмах замењује. Другови бесни због смрти делегата ■а Драган довикује: Дужност му је била да туче што боље непрнјатеља! И још чвршће стеже машикку u сае брже ставља нове, пуне шаржере, А непри]ател> бежн одасвуд —из ровова, ja кућа. из буикера...
Владета Влатковаћ
КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНА АКТИВНОСТ
У окви-ру прославс Светске омладинске недеље, културне групе he нарочито доћи до изражаја: оне ће низом приредаба уобличити свечаности, а својим разноликим акцијама на пољу културне делатности манифестоваће своју спремност и солидарност са слободољубивом омладином целога света у коначним напорима за победу. Културне групе у Србији стоје пред велнкнм задацима: преко својих екипа оне воде борбу неписмености а својим дилетантским групама кроз позитивну уметност указују омладинцима на правилан развој, осветљавајући велике и тешке тренутке из народно-ослободилачке борбе. На тај начин оне уиознају широке народне слојеве живом сликом са страхотама фашизма и у најзабаченијим селима проносе велике речи руководилаца слободољубивог човечанства. Кроз своју делатност, оне васпитавају правилним путем омладину у њеном културном развитку, а у духу такмичења бодро их потстичу на што већу приљежност у раду. У Јагодини ће се у току Омладинске недеље отворити изложба најбољих примерака зид-
них новина свих омладннских организација из округа. Поред изложбе, формиране су по целом округу среске културне групе. У округу нишком организоваће се међусобна такмичења у свака три најближа села у активности сеоских културннг екипа. Ваљевски округ са својим сеоским културним групама даћв за]едно са пионирском културном екипом велику приредбу. У Обреновцу ће се ова приредба одржати 10 о. м. а у осталим местима округа 1 1 марта. Поред овога, културне екипв ■ гравиће посете једне другима: 28 марта одлази крагујевачка културна екипа у Јагодину, а чачанска н краљевачка he се међуссбно изменити. У ужич ком округу основане су три културне групе, а сваког дана Qмладинске недеље излазиће билтен. Активност свих културних група у окрузима Србије за вре ме Светске омладинске недељв донеће позитивних резултата, а омладина he се трудити да и на културком пољу развнЈе своју ударност, коју је показала у борби и изградшн. Ј.
Конференција совјетских хероја
Сви хероји Совјетског Савеза, ксЈи служе у трупама под комакдом маршала Малиновског окупили су се на конференцији у главном штабу Другог украјинског фронта. Међу присутним налазили су се официри и људи из разних родова војске коњаници, авијатичари, стрел ци, тенкисти, артиљерци, сигналисти. Сваки од ших имао је неколико сјајних подвига и храбрих дела, извршених за добро отаџбине и стога је ова] скуп хероја, ма како се онн трудили да буду скромни, иза-
звао велико интересоваше и одушевљење присутних. Херојн су опнсали храбре летове над непријатељском позадином, тенковске нападе, уништавање немачких ваздушних ескадрила, пласирање водених брана под тешком ватром непријатељске артиљерије, и тако даље. Конференција хероја Совјетског Савеза трајала је два дана. На крају је одржаО говор комакдант трупа Другог украјинског фронта маршал Малиновски. (ТАСС)
Број 22
МЛАДИ БОРАЦ
7