Mladi borac
НАЈМЛАЂИ НАРОДНИ ХЕРОЈ
Лето 1941 године букнуло је устанком по црногорским планинама. Кренули су у одреде горштаци из свих крајева Црне Горе. Студенти су се враћалн, одлазили право у одреде, а иителигенција се окупљала у један фронт. Из земљорадничке куће у Горњем Цеклину, среза цетињског, отишао је у одред син јединац. Лазар Лопичић имао је осамнаест година када је 13 јула 1941 године ступио у Лоаћенски одред. Млади земљорадник, кошто је свршио трн разреда пољоприр.редке школе у Зајечару, вратио се у своје оодно место. У његовој свести било је јасно какве борбе претстоје и он је већ стојао чврсто на становишту; борба за врава к слободу народа стоји као најсеетлијн задатак пред сваким свесним ои.т -дннцем. Од дана ступања у одред, па га све четкри године, нечувене у нсторијн народа по својим страхотама, глади, V стребљењу и победама, Лазар је неус ашнво ншао са народном војском. Од п стајао је зрео борац н искусан ратник. Борба је калила, утискивала ожнљке к боре на чело, а у бчима се пец?.т :о онлј једннствени израз којн ■имају само они борцн који су без ијед-ног тренут.-.а колебања знали за кога н за шта се боре. Првз ратна искуства била су тсшка зз Лазара. Она су му донела и прое ране: Лазап је добко задатак да пође у заштпту . "глддинској чети у случају отгтупања, грожена [епријатеља. ■ - а , , код Велимља. Рана у стомак дрклоргла га (е да одлежи 15 дана у ;ање се прекинуло једног ју;рз. . лд кепријатељ угрозио болницу је остало само то да се болесници саки спагавзју заробљивања. Лазар са два д: ча услева да поново успостави везу са својом' ••единицом. да се пробије кроз непоијатсљз и да стигне до Љубиње. Ту се формирала IV Црногорска бригадс, Тазар се бко зећ потпуно опоравио. Сту..с ,г ! батаљон као пушкомитраљезац. Од тада, ни једна борба IV Црногорске није прошла, а да Лазар није у њој учествовао. Зз сваког првоборца свака успомена из бс.рбе је п.одједнакб драга и подједнако тешка. Ране, а Лазар их је имао осам, сећају на лајтеже тренутке, као што победе сећају на кајлепше. Напад на Ливно: Лагар је десетар у батаљону. По наређењу команде чете, траже се добровољци који ће ликвидирати бункере и пронаћи најбоље приступнице Тивну. Са Лазаром се јавља још неколико другова. Бункер је на перифернји Ливна, 5—Т да. од центра. Ноћ је, друга после напада. Прикрадање до самог бункера велики је подвиг; ликвидирати га, још већи. Простор испред бункера је брисан. Смртоносна ватра сипа се у прозоре бункера. Јединице се кесметако примичу Ливну... Борбе на Стрмици: Лазар чисти непријатељске положаје, који угрожавају његову једкницу. После ликвидације Имотског, I батаљон добија задатак да нападне на Грабовицу и да претходно преће Неретву. У току ноћи, на мосту, где је Лазао био са својом патролом, један друг ■ .ањен и под страшном непријатељском аатром Лазар успева да га спасе. Прећи Неретву међутим је неопходно. Јединице су се смести.те у један јарак непосредно код моста. У току ноћи нема се успеха. У рано јутро, Лазар изјављује да је прелаз преко Неретве омогућен. Он се довлачи до једног положаја, необично подесног за гађање бункера. И ако из њих бије страшна ватра, око пушкомитраљесца је сигурко и док их под својом ватром држи, један по један друг се пребацује преко Неретве. Сутра дан по заузећу Грабовице наилазе на камиоКе које је Лазарева патрола у току ноћи заробила, Од непријатеља ни трага ни гласа. Само око бункера телеса Италијана и тешки пушкомитраљези... Коњиц... Лазарева чета*је претходница I батаљона. Непријатељ је посео све косе око коњица. Лазар је пушкомитраљезац у првом стрељачком строју. Са њим је комесар чете и још један друг. Они се прикрадају неосвојеној коси. Бомба пада међу њкх. Друг је рањен, Комесар и Лазар успевају да се дочепају косе. Они полако ступају капред: На коси је најважније упориште, неосвојена касарна, опкољена жицом. У њој су само 4 Италијана. Њих је лако ликвидирати. Међутим, Лазар примећује како се према касарни примиче непријатељска колона. Наређује друговима да се повуку, а он остаје сам са помоћником. Авионске бомбе падају. Лазар примећује црвену ракету, која означава касарну. Он зна шта то значи. У једном треиутку
он прелази у бункер, 10 метара далеко од касарне. Истог часа, бомба погађа касарну. Неповређен, враћа се у јединицу. У току ноћи улазе у Коњиц. Одмах се утврђују: контра напад се очекује изјутра. Лазар је утврђен у једној кући са неколико другова. Непријатељски тенк се приближава. Они су камуфлиранн иза прозора редом камења и завесом. Три топовска хитца погађају кућу: једна бомба експлодира у суседној соби. Иза прозора, ми-
траљез ликвидира тенк. Опет непријатељски авиони. Циљ је ред утврђеннх кућа. Лазар наређује друговнма да се повуку. Опет остаје сам са једним другом. Он примећује бомбу која пада право на кућу. Има само толико времена да нареди другу да легне, и сам пади на под преко свог пушкомитраљеза. Бо :.'а погађа право у кућу, која је од сл, ог матернјала и она се руши над њи.ма су затрпани. Чују швабе око куће, , ,е вичу: Форверц! Затим тишина. Дисање је све теже. Наједном, наш одговор. То је курир штаба који пролази. Он их примећује, враћа се натраг и њихов батаљон врши јуриш, ослобађајући их. Лазар је спасао свој пушкомитраљез који га никада није изневерио. Овога пута добио је тешке повреде по глави и телу. ...Напад на Гацко. Вејавица и гони их не.чилосрдан ветар. Треба газити реку, а то значи оквасити, а то исто тако значи
готово сигурну смрт. Десет другова Лазар на својим леђима пребацује преко реке. Тако Лазар кали друтарство у борби. Држе се положаји на Сињајевини. Непријатељ је успео да заузме Јабланов Врх. Идућег вечера поново је напад. Ла: зар је одређен за водника. У овом нападу погинуо је комесар чете. На брисаном простору лежао је он, а са њим и драгоцени четни материјал. Лазар не дозвољава командиру да он иде, сам се упућује, под ватром узима материјал и враћа се натраг, Зелен Гора... Борба за борбом, Лазар постаје командир. После заузећа Колашина, непријатељ предузима офанзиву. Тешко је издржати. Треба дићн морал другова, Први у борби, Лазар је први у речи, а његова се реч поштује и слуша. Непријатељ подузи.ма офанзиву од Подгорице и Лијеве Ријеке. Продор је силовит. Лазар је рањен у ножну кост. Још много рањеника лежн и треба их склонити. Непријатељ је већ на 20—30 метара, Да бн се спасао заробљавања, он се котрља низ брег и уз надчовечанске напоре довлачи се до своје јединнце. Опет је са својим друговима. Још недовољно прездравео, враћа се у јединицу. Приликом борбн између Цетнња и Подгорице, I батаљон је опкољен. Неке јединице успевају да се пребаце. Међу њима је и Лазарева, Међутнм, Лазар добија наређење да се поново врати н да све опкољене јединице пребаци. Лазар прилази овом тешком задатку са чврстом решеношћу да га испуни. Окупља око себе јединице, упозорава их на опасност која претстоји и уз помоћ једног батаљона, који је бно с друге стране цесте успева да пребацн све опкољене јединице без иједног губитка. Долазе борбе у Субији. У свим операцијама Лазарева јединица нема губитака или нх има врло мало. Повратак у Црну Гору. Жестоке борбе код Андријевице. Непријатељ наступа јаком артилериском ватром. Три напада и контранапада требало је издржати. Положаји су одржани, непријатељ има високе губитке. После неколико дана, непријатељ предузима VII офанзиву у правцу АндриЈевице и заузима је. Лазарева бригада дог бија покрет и одлазн у правцу Плава. Лазар добија задатак да ликвидира главно непријатељско упориште Шјекирице и у томе успева. Затим се опет отступа у правцу Плава. Борбе се воде на чукама око једног села, на растојању од 20 метара. Лазар мора да извиди положај. Он се усправља и остаје тако 20 минута. Том приликом обе ноге су му пребијене. Ране су необично тешке. Пребацују га у Италију, где остаје 4 месеца на лечењу. Затим је враћен у Дубровник, где се опорављао а пре месец дана стигао је у Београд. Поручник Лазар Лопичић је сада при штабу Гардиске бригаде; он је најмлађи народни херој Југословенске армије.
Поручник Лазар Лопичић
Шиптар Цане Мифтар уништио бункер
Цане Мифтар понео је из својих голих врлети топлу, узбудљиву крв свога племена и мржњу према свима онима који су кочили слободу. И када се растао са својим белим качкетом н ставио на главу титовку, мржња и жар у њему порасли су још више. Цане Мифтар постао Је свестан тога ко-су прави неприЈатељи слободе. Паљба непријатељских митраљеза никако није престајала. Ннсу их ућуткали нн топови, ни авиони, ни прецизни хитцн снаЈпера. А требало је ићи напред, разбити непријатељски положај - од тога је зависило напредовање целе бригаде. Немогуће је било продрети све док се не ућутка непријатељски бункер. »Другови, треба да се пребацујемо«, рекао Је Цане Мифтар и пошао напред. Митраљез је заклокотао и присилио га да се прибије уза земљу. Командир је видео да се јуриш овако не може нзвршити и зато да је одгодио. Ватрени Цане није се с тим помирио. Ниј е се вратио у ров. Насред поља, између немачког бунке-
ра и наших ровова био ]е осамљен жбун. Према њему се на коленима и лактовима вукао Цане. До жбуна није било баш тешко доћи и нза њега се човек осећао миран н безбедан. Но требало је иКи даље. И Цане ]е пошао. ВеК је свака мрља на бункерз' }асна и уочљива. Црни, осенчени отвори пушкарница мамили су Шиптара. У њему је врела мржња. Још тридесет метара, још двадесет, петнаест. Тада узе у руке противтенковску бомбу и поче да се приближује још више. У то га приметише Немцн. Један рафал му просвира поред главе. Он тада јурну још пет метара и спретннм покретом убаци бомбу кроз отвор. Чу се јака експлозија, затим кратак јаук и све је бнло готово, Бригада је кредула напред. Цане Мнфтар је корачао весело поред својих другова. »Знате ли да ]е Цане ликвидирао три немачка официра у ономе бункеру?« Цане се изненадио. Нн сам није знао шта је учинио.
»За победу«
ПЕТОРКА АУТОМАТИЧАРА ЗАПЛЕНИЛА МЕРЗЕРЕ
На први дан офанзиве петорка наших аутоматичара налазила се далеко испред наше главнине у селу Чаковцима. Колона од пет камиона који вуку један мерзер и два противавионска митраљеза очигледно намерава да журно напусти село. Али наши аутоматичари из кућа отворише жестоку ватру и присилише фрицеве да поискачу на врат на нос из камиона и утекну у најближе куће. Разви се огорчена улична борба Главну реч имале су машинке и бомбе као што ]е и ред у улично] борби. После шзла часа битка је завршена. заробљено је пет непријатељских војника. један је убнјеи а остали су се разбегли. Камиони, оба противавионска митраљеза и мерзер, под стражом петорице храбрих аутоматичара сачекали су вашу бригаду и били врло корнсно употребљени у даљем гоњен>у непријатеља.
ПЕТНАЕСТ БОРАЦА ОСВОЈИЛИ СЕЛО
Петнаест бораца треће чет" И батаљона одазива се на позив помоћника комесара батаљона за јуриш на село Т>урђинце. Муњевитом брзином улећу у сеао. Ручним бомбама н аутоматкма, заснпају изненађене непријатељске воуншсе смештене у три куће у селу. Седам }« заробљено. Тај мунзевити јурнш обезглављује непрнјатеља који у паничном страху бежи стварајући тако одличне мете за наше митраљесце. Резултат )« сјајан, непријатељска одбрана села осујећена је. Шест препуних кола муншЈИје, оружја и осталог материјала.
»ЉУБИ ТЕ БРАТ«
Треба заузети непрнјатељске бункер« по сваку цену и пробитн непријатељскв положај. Пешадн)а је спре.чна. Бацача и тешка артилерија бију око бункера. Одједном појављује се противавионски топ. Довлаче га другови на рукама до прве линије н он почиње да бкје тешким клокотом. ПробиЈа бункер н рушн га. Пешадија јуриЈпа неушијатељски положај је пробијен. Наши борци и даље наступају, иду нз борбе у борбу покра) топова. Један пешак тада прилази топу који стоји јов увек спреман за паљбу и са сузама у очи.ма љ\'би га: Љуби те брат, ти сн нам данас помогао . . .«
КОМОРА ЈУРИ ФАШИСТЕ
•/ Чуд на је ова наша офанзива: авијација изнад нас, тенкови са нама, митраљезн на нама, моторизовани топови за нама. А ко је пред нама нзмеђу нас н непрнјатеља? Овога пута нико други него комора. Охрабрене нашом техником и полето.м наше офанзиве, коморе заборављају своје уобичајено место, иду уз саму пешадију и док се борци пред селом развијаЈу у стрелце, кола са месом и хлебом продужују у село. Онда почише паљба из свих оруђа на фашисте. И знате ли зашто побегну фашнсти? Да лн од топова? Али, вероватно, кад виде како се комора спокојно и тромо, не обазирући се на ватру, ваља напред, онн се намах даЈУ у бегство. И ко каже да их комора није отерала?
ЊЕГОВИ ПРВИ ЗАРОБЉЕНИЦИ
По младом зеленом житу стрељачки строЈ напредује и гони разбијене групице непрИЈатеља. Бранислав Анђелић, борац П чете 111 батаљона, примећуЈе групу Немаца како скаче у прихватне ровове и отпочиње жестоку ватру из својих стројница. Не оклевајући нн часа, Бранислав се баци напред н погнут, трчећи под наЈжешћом ватром, счиже пред непријатељски ров н ошину по ње му ватром из свога пушкомнтраљеза. Немцн, нзненађенн и збуњени смелошћу нашег борца, поскакаше из ровова н предадоше се Анђелићу н његовим помоћницима. Радост им је била већа због тога, што међу шесторицом заробљеника нађоше н два официра са одличним »валтерима«. Остали плен, као »шарац«, стројннце, пушке, оставили су да узму другови који за њима чисте терен, док су они наставилн са несмањеним жаром и жестнном да гоне од страха избезумљене фрицеве.
4
VI \А л И SОР А Џ
Број 28