Mladi borac

Омладина и култура

Јован Поповић, књижевник, одржао ]е у сали Радничке коморе поводом осниваша културког удружеша предаваше по теми: »Омладина и култура.« Ово предавање је у основи додирнуло проблеме културно-просветног рада омладине и указало на потребусвестраног културног развоја. Борба против окупатора и домаћих издајника у којој су активнр учествовали сви народи Југославије, није била само борба на бојном пољу, већ и борба за извојевање праве, народне културе. И оно што је од првих дана борбе против окупатора избијало из иародних маса била је жеља за знањем, за правом културом. У старој Југославији култура ]е била монополисана и није никако користила народу. Зато ]е народ ]ош у првим данима борбе, осетивши слободу сазнаша и културног усавршаваша, показао толико способности и Меље за радом на културном пољу. У тој општс народној тежши за културним подизањем истицала се нарочито омладина, која је упоредо са учешћем у борби на лазила могућности да се и даље култу, но разви]а. Често се дешавало да омладинцн настављају културни рад и читање кеколико часова после тешких борби са надмоћнијим непријатељем. И није био редак случај да партизанска комора поред муници]е, оруж]а и хране транспортује сандуке пуне књига. У најбољим пролетерским бригадама оргаНизоване су кампање за читање и прикупљање књига. То масовно учешће народа и омладине у културном просвећивању значило је један преокрет ко]и рангце ни]е могао ни да се замисли. У данима потпуне мобилизаци]е за борбу против окупатора наши народи су схватили прави значај културе и јасно су увидели да се -са њеним угушивањем угушују слобода п основна права ]едног народа. И тада је омладина узела најактивнијег учешћа. То масовно учешће омладине може у неколико да се објасни тиме што би омладину очекивала најстрашнија судбина када би била приморана да живи и ради у Једној средини где не постоје никакве слободе и где Је сваки културни развој онемогућен. Наша омладина водила је борбу за културу и демократију још старој Југослави]и. Дух борбености до■био је пуног замаха у народно-ослободи-

лачко] борби и он ]е потпуно развио све снаге ко]е омладина носи у себи. Други један моменат који се јавио у народно-ослободилачко] борби је постепено смањивање разлике између културних центара и провинције. Док је окупатор био у могућности да уз помоћ домаћих издајника држи велике градове и да својим терором угушује сваки покушај слободног живота и културног развоја, дотле су у мањим градовима и у селима околности биле такве, да се народни живот слободно развијао и да је јачала народна култура. На територијама које су биле стално под окупацијом омладина је водила борбу. Али један део омладине се услед непрекидног терора постепено пасивизирао. Он данас стоји збуњен и не уме да се оријентише. Зато се упоредо са борбом на фронту пред омладину данас поставља борба за изградњу нове државе, борба за народну културу. У то] борби, коју омладина води за осигурање своје будућности, омладина показу]е много стваралачких способно^ти. У данашњем животу врши се демократизација културе. То значи да културу треба учинити доступном најширим народним масама. У практичном извођењу овог задатка често се ]авља]у лутања. Услед претеране активности догађа се да се и з г куси културне вредности смањују. Омладина је позвана да указује на те грешке и да их најенергичније исправља. Многи проблеми културног и просветног рада данас су у првом ргду омладински. По питању демократизације школства, општег просвећивања и уметности, треба активизирати широке омладинске масе. Нарочито треба омладину васпнтати тако да она схвати учење као д5 г г према народу. Да би се сви задаци културног рада у потпуности решили, дошло је до оснивања културног удружења београдске омладине, које треба да координира целокупну културну активност омладине. Данашња омладина, израсла у народно-ослободилачкој борби има да решава тешке задатке. Во]нички пораз непријатеља потпуно је известан. Уместо борбе на војничком пољу настаје жестока борба за културу, која значи у ствари продужење борбе против фашизма.

ПРВИ БРОЈ УСМЕНИХ НОВИНА

У недељу, 29 априла, у 10 сати пре подне Акциони одбор Културног удружеша омладине Београда приредио је усмене новнне. То ]е био уједно први наступ Културног удружења пред београдску омладину. Садржина и свестраност програма који је изведен показао је спремност и зрелост омладине да активно ради на културиом уздизању наше земље. У кратком уводу друг Александар Јешић изнео ]е смернице рада и циљеве који сто]е пред Културним удружењем. Музика, позориште, књижевност, примењена уметност и наука биће широко поље рада на коме ће сваки омладинац моћи да нађе за себе сво]е право место. Окупљање омладине која се интересује било ко]ом граном културне делатности и пружањем на]веће могућности за рад и усавршавање је главни циљ Културног удружења. Тако ће радничка, средњошколска, студентска и остала омладина Београда s'чешћем у приредбама и културним манифестацијама удружеша 6ити један од важних фактора изградње наше земље, Сам рад удружења у постизавању циља који пред њим стоји биће омогућен само подршком и активним учешћем све омладине Београда. На крају је друг позвао омладину Београда на активну сарадњу и учешће у раду како 6и удружеше могло да испуни све задатке који сто]е пред њим. После уводне речи друг Најдан Пашић је изнео данашњу војно-политичку ситуацију. Предвиђајући брзи слом Немачке на војном пољу, нагласио ]е потребу уништења фашизма и његових остатака на политичком и културнопросветном пољу. Осврћући се на нашу земљу подвукао је значај напредовања наше Армије на сремском и босанском фронту, где се разбијене јединице Немаца и усташа са остацима четничких банди повлаче према западу и северозападу. Нсослобођене крајеве Босне, Хрватске и Словени]е под ударцима наше јуначке војске очекује скора слобода. На крају свог интересантног и с пажњом праћеног војно - политичког прегледа предавач се ]е осврнуо на положа] Истре и Словенског Приморја које наше ]единице ослобађа]у. »Истра је наша, ]ер то жели словенски живаљ Истре, јер то

желе наши народи«, завршио је излагања друг Пашић. После тога друг Влатко Влатковић нам ]е изнео исцрпне податке о раду омладинаца и омладинки на Црном Врху. Руднику и Срему. Из овога рада могло се видети колико је омладина Београда и осталих кразева наше земље спремна да се заложи за подизање наше разорене привреде и пружање помоћи нашим народима. Изневши тешкоће на које су омладинци и омладинке наилазили у току свога рада, друг Влатковић ]е подвукао знача] постигнутих резултгта. Као трећа и четврта тачка програма риге су две рецитације. »О Кузњецстрс.ју и о људима Кузњеца« од Мајаковског и »Словенска липа« од Крањчевића, ко]е су рецитовале две другарице. Саме песме биле су топло поздрављене од присутних. Козери]а Бранка Ћопића »Пнсмо Триве Партовића« унела је ведрину. Четнички бандитизам и лоиовлук под паролом за краља и отаџбину карикиран је са пуно духа. Козери]у ]е са довољно смисла и разумевања прочитао друг Комадина. Другарица Нада Штерле својим мелодичним гласом отпевавши две песме имала ]е пуно успеха. Непрестаним аплаудирањем она ]е неколико пута излазила на. позорницу и на захтев омладинаца ]е ван програма отпевала још једну песму. На крају је друг Александар Стојадиновић, карикатуриста, нацртао две успеле карикатуре које су са великом пажњом праћене. Ове прве усмене новине које су' о.младинци и омладинке Београда дали и својим снагама извели потпуно су успеле. Зрелост са којом ]е приступљено извођењу програма и његова садржајност оправдава намере акционог одбооа за образовање културног удружења. Мањи бро] омладинаца него што се ]е очекивало може да се оправда само слабом организациЈом у обавештавању омладине. Настављашем оваквог озбиљног и преданог рада уз подршку и активну сарадњу све омладине Културно удружење које ће ускоро одржати и своју оСнивачку скупштину брзо ће стећи реноме који му припада у културном животу Београда. С. Стојковић

МРТВИ ВАСКРСАВАЈУ

ПРИПОВЕТНА ОД П. СМУРОВА

Овај догађај сам чуо од наредника Фјодора Кривенка. Какве се све мрачне мисли не рађају у животињском мозгу Немаца! рече наредник. Пуковнику Оту Валтеру, команданту гарнизона у Батптановки, дошла је, на пример, мисао да обеси Украину. Управо претходне ноћи војници су ухватили младу партизанку. Она ]е покушала да дигне у ваздух жељезнички мост код станице Кољада. Сам пуковник ]е одлучио да је саслуша; партизани су 'све више узнемиравали Немце и Валтер ]е веровао да ће од заробљенице моћи да сазна место где су ■се они крили. Било је наређено да се партизанка спроведе пуковнику. У собу уведоше девојку. На лицу јој се још огледала ватра борбе. Груди су јој се тешко надимале. Њена плава коса која рани]е бејаше по свој прилици уплетена у тешку плетеницу, била је рашчупана. На високом белом челу блистале су као роса капљице зноја. Црне обрве су биле скупљене. Лака блуза јој склизнула са рамена. Руке су јој биле уврнуте и везане за леђима конопцем. Али плаве очи заробљенице гледаху тако мирно, као да је све оно што је требало да дође било ја•сно, одређено и разумљиво: ничега неизвеснога 'ли страха, ни зебње, ни ишчекиваша. Ко сте ви? Ваше име? оштро упита пуковник на руском језику. Ја се зовем Украина одговори девојка. Пуковнику се стварно учинило да девојка оличава Украину; ону непокорну Украину која није хтела да се смири под Немцима; Украину која диже у ваздух мостове, сурвава низ насип немачке возове, убија фашистичке војнике и официре. Ја нисам никада чуо то име рече пуковник. Ви ћете га чути одговорила је девојка.

Партизанка? Да. Коме циљу тежите? Шта желите да постигнете отпором и борбом? Желим једно • да уништим Немце. Пуковник је прешао на питања о партизанима. Он је питао где се налази одред, колико у њему има људи, какво је наоружање, ко је командант. ДевоЈка ]е одговарала; »Не знам«. Да ли ћете рећи своје право име? Рекла сам вам: ја се зовем Украина. Ви ћете сутра умрети рече он, Не одговорила је девојка и одмахнула главом Украина не може да умре, она ће живети! То ]е било речено тако природно, тако просто, али са таквим убеђењем и вером, да Је запањило чак и искусног пуковниковог ађутанта, капетана Ха]нау. Ауда је рече он на немачком. Ћакнута је од страха. Девојка га погледа и рече: »Ако је неко луд онда сте то ви, Немци; али ускоро ћемо вас научити памети.« —Ви говорите немачки? • упита заинтересовани пуковник. Девојка је ћутала. Она не рече више ни речи. Када су партизанку одвели, пуковник рече: Мени је пало на памет да приредим симболичан призор погубљење Украине. Ми ћемо је обесити. Телефонирајте Краузеу, Кохену, Милеру нека допутују да се забављају. Спремите све за ту маскараду. Дајте девојци могућности да се доведе у ред. Обуците је у народно одело и то што лепше.

Пуковник ]е становао у сеоској школи, велико] згради која је била са трију страна окружена липовим парком. Овамо доведоше после неколико часова партизанку. Уведоше ]е у једну од соба. Дево]ка погледа кроз прозор. Аипе су пријатељски

пружале своје снегом покривене гране према њој. познаници! Она је некада учила у овој школи, а затим Је у њој учитељевала. Она Је осећала жељу да пружи руке у сусрет дрвећу, да обгрли стабла, да се приљуби уз њих. ДевоЈка је била спремна на све: она Је очекивала смрт као нешто неизбежно и најбоље што би јој се могло десити; само да је не ставе на муке. Уђе Хајнау. Рекавши: »Обуците се« - он јој баци плаву сукњу, белу блузу и траке. Све је то пало на под пред њеним ногама. Она је стигла да ухвати само блузу. На блузи је било извезено њено омиљено цвеће: плави различци, бледо-ружичасте беле раде и звездице каранфила. Пожурите рече Хајнау и изиђе. »Чему све то? помисли девојка. А уосталом, зар ниЈе све Једно; па богами чак и лепо умрети у оваквој одећи.« Она стаде да се облачи. Пошто је била навикла на уредност, она је још после ноћног саслушања довела у ред своју косу. Сада је у златну плетеницу уплела светло-плаву, модру и ружичасту траку. Пошто се обукла, она приђе прозору и ста Јаше тамо мислећи о породици, о својима. Чуше се кораци. У собу уђе пуковник праћен руљом официра. Девојка се окрете према њима. У ушима јој Је тако снажно одјекивало куцање била да она није могла да дочује о чему говоре официри. До ње је допрла само једна пуковникова реченица. »То ће бити диван призор«, рече он. Затим пуковник нареди једном од официра да је води на трг. »Дакле, готово. Свему Је кра;’ . . .« помислила је девојка. Водили су је кроз парк. Дрвеће јој је нешто шапутало, вероватио последње »збогом«. Али ето, оно се размаче и девојка виде трг пун народа. Војннк ]е подешавао конопац. Девојка се стресе као да је већ осетнла на свом врату његов рапавн, страшни додир.

(Наставиће се)

Број 28

МЛАДИ БОРАЦ