Mladi borac

Јачајмо јединство шнолске омладине

СредиЈОшколски покрет, као иок-рет напредие омладине има »Е ообом велику и светлу традкцију. у време народног фрокта, п рвим почецима каљења вратства и Јединства народа, у араскозорје борбе против фаашзма наши средге>ошколци зајвдио с радницима и студентнма говорили су на митинзима, аупр-отстављали се реакционарној владавини велнко-српских влада и снремали. да се супротставе фашистичкој опасностн. Давали су прве жртве 8 септемSpa и 14 децембра, у демонстрациЈама по нашим градовима. Славнн су примери дечака н девојчица средшошколаца који су јуна 1941 упалили 200 немачких камиона, вршили саботаже усред Београда пред ачима окупатора. По улицама ааших градова заЈедно са друговмма радницима и студентиs*a, наше ударне групе су стотнне фашиста. Херојска имеаа Зорице Божовић, Бранка Петрушевића, Драгиње Јовановић п многих другкх била су пример читавоЈ омладини за непоштедну борбу, за бољи живот нас младих, за бољи живот свог народа. У тску рата, у народно-ослободнлачкој борби наших народа, среднзошколци Србије заузелн су достојно место. Херојска смрт читавих разреда крагујевачхе гимназије с песмом на уснама ући ће у исторкју као аајлепша слика хероЈства наше •младине и пелог нашег народа. Смрт народног хероја Луна Миловановића и стотине његових другова средњошколаца, многкма од нас показала je пут и научила нас како се воли cboj народ и брани своЈа домовкна, научила нас да још више мрзимо непријатеља. Пламени покрет је дизао стално нове и нове младе родољубе, jsasßHjao их политички и васпитм-ао да воле своју земљу и на•од више него себе. Ослобођељем наше земље створени су условн за разви Јање нових народких школа. Никада у иашој историји шкоад није имала таквих услова за свој развоЈ, као данас у нашоЈ слободној демократској земљи. Велкке победе народно-ослободнлачког покрета на свим пољима друштвене делатности, из аснова су промекиле садржа) и аерспективу нашег друштвеног развоја. За увек је сахрашена стара школа Koja je режимима старе ЈугославиЈе фабриковала кадар за бирократско-корупциовшпки државни апарат. Стара икола имала је за циљ да одаародн интелигенциЈу, да joj ишчупа душу и савест, да је учнни угњетачима свог сопствеsor народа. Наш нарсд, наша зародна власт и наша омладина хоће нову школу. Школу Koja ће стварати нову интелигенциЈу, stoja има искључиво да служи с*ом народу, његовој слободи, аеговом напретку и култург Али у нашој школи има један део омладине, који никако же коже и неће да схвати да је крај староме, да је крај свакој жвдаЈк свог народа; да je сваки данас рад против наше народне демократске државе не само накад на народне интересе, њеrosv слободу, на небројене жртве народно-ослободилачког раП, већ да и такав рад значи иајпрљавије самоубиство њих самих. Ко су ти омладинци и

омладинке који по нашим школама руше дисциплину, укосе анархиЈу, пишу издајннчке пароле, цепају слике и посећују терористнчке курсеве? То су пре свега деца народних издзјника, петоколонаша, ратних богаташа и шпекуланата, синови четничких команданата кољашких инспиратора. То су они који су се за све време грлили са окупатором, лумповали са Немцима и гесаповцима, оптуживали гестапоу народне борце, били у четничкоЈ равногорској организацији, у љотићевим одредима и клубовима, помоћу новца и терором изнуђивали и стицали школске сведоџбе, васпитавани из Гебелсове кујне, Јоннћевих листића и равногорских билтена. А када је дошла Народно-ослободилачка во]ска и уништила окупатора и домаће издаЈнике, они су се сакрили у мишју рупу, постали мањи од маковог зрна н говорили да су били заведени и обманути, и да ‘ су они за народно-ослободилачки покрет. За време мобилизације они су свим могућим прЉавим махинацијама бежали од воЈне обавезе. А када je наша народна власт и амнестија Маршала Тита показала најчовечанскији поступак опраштајући им све оно што ćy учиннли према свом народу, дајући им могућности да се на фронту борбе и изградње наше народне државе поправе и самим тим заслуже слободу и права која су добили, малоумници су све то злоупотребили. У прво време, они су прикривено роварили против народне власти, да касније све отворениЈе иступају па су чак на путу да постаЦу и терористи. Окупатор не само да је опустошио нашу земљу, физички истребљивао наш народ, већ је и cbojom разорном пропагандом запрљао душу и свест Једног дела наше омладине чији се трагови и данас осећају. Они први

налазе повољно тле међу оваквима, стављају их под свој утицај и тиме покушавају по и:ељи непријатеља нашег народа да по овом или оном питању разбију јсдинство наше омладине у школи. Народним непријатељима је јасно колику улогу игра омладина у нашем друштвеном животу, колико je огромна већина наше омладине на правом путу и да је она не само схватила народне тежње, већ се и као првоборац бори за њнх. У оваквој ситуацији задатак je капредне школскс омладине да се залож-и за оствареље пу-

ног Јединства школске омладпне, активизирајућк јеназадацима нове школе и опште народним задацима који стоје пред омладином. А како? Прво, непоправиве појединце који су својим непријатељским радом отворено служили неприЈатељима и данас. служе народним непријатељима изолкрати од оиог дела заведене омладине која се може преваспитати и помоћн народним властима да се такви за увек удаље из наших школа. НеприЈатељима издајницима нашег народа нема места у новој школи. Нико нема права да ужива крвљу стечену слободу а да буде издаЈНик и терориста над својим народом и шеговом слободом. За издајнике нема демократије! Други, важнији и тежи задатак јесте преваспитаваше омладине, оног дела омладике који je по страни илн под неприЈатељским утицајем. Ноима треба прићи другарски, искрено и на основу конкретних података указати им на оне чије су они оружје, отцепити их од њиховог утицаЈа и свесрдно им помоћи да изађу на прави пут. То значи да треба ликвидирати секташки став појединих наших руководилаца у широком окупљању и васпитању омладине. Дугим, систематским и упорним радом помогнимо им да се активизирају на задацима обнове наше земље, убедимо их у наше исправне и велике циљеве. Покажимо широко разумевање и еластичкост у опхођењу са том омладином i<oja нашим правилним политичким и васпитним радом хоће и може постати активна и без резерве сврстати се у редове нашег омладинског покрета. Напредна, народна школска омладина и сви омладински активнсти иемају часнијег задатка од васпитања и

стварања нове интелигенциЈе коjoj ће интереси нашег народа бити изнад свега. Само таквим радом ми ћемо остварити пуно Јединство наше школске омладине, помоћи просветним властима да остваре своје задатке, а тиме и наш Уједињенн савсз учинити још снажнијим покретом, способним да изврши све задатке Koje пред њега поставља наш народ и његова демократска власт.

3. С,

У једној средњој стручној школи у Совјстском Савезу

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ ПОЧИЊЕ СА РАДОМ

Ових дана почеће поново редован рад на Медицинском факултету. Прошло је већ више од четири године од како су студенти на слободном факултету последњи пут слушали предавања и радили у лабораторији. Шестоаприлске бомбе, које су падале на кровове обележене великим црвеним крстовима, означиле су долазак неприЈатеља културе који неће дозволити ннкакав културни и научни рад. Студенти, који су у данима иза капитулације, долазили да обиђу CBOje институте, своје амфитеатре, своје сале, виђали су осваЈаче како се са ванредним задовољством фотографишу на рушевинама научних зграда. Било je Јасно да je настављање правог научног рада могућетек по истеривању и уништењу фашнстичког окупатора, а да се дотле јсдини допринос науци и култури може дати са пушком

у руци. Хиљаде студената са београдског Универзитета отишле су у партизанске одреде и Народно-ослободилачку војску да се заједно са побуњеним народом боре за ослобођеше поробљене домовине. Фашисти су употребили универзитетске зграде онако како je по њиховом мишљењу било наЈумесниЈе. Они су од факултета направили касарне. Солдатеска je имала да уништи оно што бомбе нису порушиле. Ога je дивљачки упропашћивала библиотеке и научне збирке, разби Јала лабораториЈска nocrpojeња и инструменте, разносила пре.дмете од вредности . . . Сада he на тим полуразрушеним зградама, у тешким условима недостатака најпотребнијих ствари, поново отпочети рад. Удружење студената меди-

цинара, ко]е ie дало толико чланова Народно-ослободилачкој борби, почело је са активношКу. Другови, који су дошли нз војске, организовали су икицијативни одбор са задатком да испита могућности за обнову наставе. Обраговаке су komkckic ко]е су испитивале наставни план, могућности обнове рада, рад факултета за време окупације, економска питаша и питања уџбеника. Наставни !глан 'ће по одлуцк МИНИСТЗрСТВЗ. 6ИТИ И3 М С rb СН j ИЗ " бацивашем непотребног градива и допуњавањем новим предметима (руским језиком и основним друштвеним наукама). Комисија ко]а ]е имала да чспита могућности обнове рада на факултету, дошла je до закључка да је и поред огромних штета које су под окупацијом нанесене, ипак могуће о почети са радом. Што се тиче рада факултета за време окуиаци]е, утврђено ]е да је било миого злоупотреб?, при испита и стнцању семестара. Министарство просвете доне. је одлуку да се не признају днпломе, испитк и семестри добнјени или признати за време окупације, за којс специ]ално образоване комисије не нађу да кма основа да и.ч се прнзна вагкност. Предратне економске студентске организације (мензе, потпорно удружење) не постоје; њихова имовика је разнесена па je због тога неопходно да се екоиомска питања хитно реше, како 6и се омогућило сиромашннм студентима да наставе са студијама. Помоћ народне власти и других организација неопходна je за успешно решење овог питаша. Великн проблем je недостатак уџбеника. Утврђено је да уџбеника има врло мало, а оскудица хартије спречава штампање кових. Као плод сарадње студентског удружења и универзитетских власти, од 13 до 20 маја вршиће се упис студсната на Медицинском факултету, а одмах потом почеће редован рад. Услед техничких тешкоћа за сада ће се уписивати само слушаоци који већ имају 4 семестра. Трогодишња окупација и фашистичке рушевине оставиле су тешке последице тако да су технички услови за рад далеко тежи него пре рата. Али чињеница да се факултет сад налази у новој Југославији, демократCKoj држави ко]а нема других интсреса сем интереса широких народних маса. отвара широке перспективе развоју свнх научних установа. Р.

Рушевине Техничког факултета

Пошумљавање обале Ибра

Поред напорног рада у току омладинске недеље, омладина Краљева ни]е преста Јала са радом на обнови наше земље. Поучена искуствима стеченим у току Светске омладинске недеље, она je још више појачала своју активност. I ако je ставила себи у задатак да изврши пошумљава»е леве обале Ибра, који протиче поред саме варошн. Радило се пожртвовано и ударнички, тако да је чета од 104 омладинца и омладинке успела да засади 3.000 комада багремовик еадљика за један сат Садљнке су биле внсине од јед-

ног метра, а засађиване су у дубину једног ашова. У организовању посла као и на самом раду истакао се нарочито друг Раде Митић. Другог дана рада омладина je завршнла пошумљавање обале и засадила укупно 8.000 комада багремових садљика. Нарочито видног учешћа у раду узела је средшошколска омладина. Она је на овом раду доказала да и поред школе коју похађа сваки дан, налази времена За рад на обнови наше земље

fleisp Човнћ

Број 30

МЛАДИ БОРЛЦ