Moj život i rad

178

ката. Ми не знамо ништа о томе и ке тражнмо да то сазнамо, јер је то за нас без икаквог интереса. Ми поштујемо синднкате, одобравамо њихове добое тежње а нападамо рђаве./ Мислим пак да нас они поштују, јер нису никад у нашим фзбрикама покушала да се умешају између радника и управе.

ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА Наде за будућност

Сза наша слава долазн од рада. У колнко се смањује жестока борба за задовољење најнеопходнијих потреба, борба која је данас лакша него некад, допуштено нам је да дамо маха сзојим вишим побудама, С друге стране, у колико се човек навикава на цивилизацију, ослобођава се онога што је у њој сувишно и сујетно. Прогрес, онакав какав га је свет до сад познао иде упоредо са велнким развитком машинерије. На америчким ползским имањима нма више опрема и израђених ствари него ли на поседу једног афоичког краља. Један американски ђак располаже са мног :> већим бројем ствари за употребу него лн једно село Ескимоса. Наше кујнско посуђе, судови, намештај, сачињавају листу која би запрепастила најраскошнијег владара од пре 5 стотина година. Али нагомилавање ових ствари представља само једну етапу у нашем развитку. Ми смо као Индијанци, којн стижући у варош са својом платом у цепу почну куповатн све што внде. У ствари, само се претрпавамо непотребним стварима. Тешко је замислити колико је велика колнчина ствари које стају много рада и много материала, а не представљају никакву корисност, те их људн купују колико