Moj život i rad

станка осећају нескромну потребу дају мења артикал кварећи га. Наши агенти-продавци хтели су по сваку цену да се увећа број модела. Они су се бринули само о оном двадесетом делу купаца који имају нарочите жеље знајући да кажу шта би хтели, а губили су из вида оних других деветнаест двадесетина публике. Зацело, једна велика радња се не може развијати ако не обрати највећу пажњу жељама и мишљењима муштерија. Кад вам се достави један недостатак у функционисању' одмах треба од те примедбе направити озбиљну критику. Али кад се тиче само једног питања укуса, добро је да се уверите да ли то није лични ћеф једног муштерије. Агенти увек желе ласкати каприцима купаца, у место да се дубоко упознају са артиклом да би били у стању објаснити ћудљивом купцу да ће га тај артикал сасвим задовољити под условом, разуме се, да га узме. Према томе једног лепог јутра, 1909. године, објавих без претходне припреме, да ћемо од сада фабриковахи само један једини модел, да ће то бити модел Т. и ни један други, да ће костур бити истоветан згг сва кола. Дадао сам; „Сваки муштерија ће моћи имати кола какве боје хоће, само ако је црна“. И могу рећи да ми нико у мојој околини није дао за право. Али кад мислим да имам право ја сам тврдоглав. Дао сам у новине ову објаву: „Хоћу да израђујем аутомобил за широку публику, довољно велики да може да стане цела породица, али довољно мали да се једно лице може њиме служити. „Он ће бити начињен од најбољег материала.

47