Moja odbrana

98

ватно много времена, а резултирало негативно. Банке не шпекулишу, већ тргују. Има појединаца, који и шпекулишу. Али то је веома незнатна ствар, и она се показује поглавито не као узрок пада динара, већ као последица тога пада. Но г. Кумануди томе придаје првокласну важност, и верује, да банке обарају вредност динара. Он заборавља, и ако му је много пута речено, да банке не смеју радити на падању динара, јер тиме губе свој капитал, који је у динарима. Банка, која је пре рата имала капитала пет милиона динара, који: су били што и златни, сада има дванајест па и седамнајест пута мање, јер је за толико пута бивао мањи динар од швајцарског франка. Па ако буде радила на бес динара она ће доживети, да јој динар буде што и аустријска круна, дакле изгубиће свој капитал. Међутим никаква шпекулација банака, баш кад би је и било, како то уображава г. Кумануди, није у стању по својој вољи мењати вредност динару. Курс динара се одређује у нашој земљи, а не на страни према принципу понуде и тражње. Но г. Куманудију, је неко требао бити крив за пад динара, и како је прононсирани противник банака, што смо напред изнели и утврдили, то му је најподесније било, да баци ту кривицу на банке. У извешгају Удружења бакака, који је приложен, утврђује се овај факат на страни 21.

И г. Кумануди се бацио на посао, да разним уредбама и прописима прави експерименте, који су сви показали негативан резултат, јер је динар падао стално. Динар може да се снажи и пада под свим могућим режимима, најслободнијим и најреакционарнијим, који се уведу у погледу трговине девизама и валутама. Под Министровањем г. Куманудија имали смо разне и многе уредбе, решења Министарског Савета или Министарства Финансија. Да би се видело, докле је ишло то експериментисање изнећемо ове податке :

Под 29. Мартом 1921. год. прописана је уредба о валутама и девизама, што је оштампано у Службеним Новинама 25. Маја 1921. год. Бр. 115. који прилажем.

Под 27. Јуном 1921. год. донета је уредба о валутама и девизама. Прилажем Бр. 156 Службених Новина од 16 Јула 1921. године.

Под 21. Јулом 1921. донето је решење Министарског

3