Moja odbrana

до

ском негодовања трговаца и осталога света, потребитог за „девизе и валуте, био је принуђен, да апелује на оне исте (банке, против којих се стално борио. И направљен је један аранжман између неких банака и Народне Банке, против воље банака, али једино у циљу, да се неби пребацило, да банке не желе потпомоћи генијалне мисли г. Министра Финансија на раду за поправку динара. Другим речима, банке нису хтеле да опонирају г. Куманудију, да не би дао оставку са мотивацијом, да га банке ометају у раду. Такав ореол нису хтеле банке да му дају, јер их ничим није задужио. На страни 24. приложеног извештаја Удружења Банака, говори се о овоме: „овакав рад г. Куманудија, који се може назвати не само експериментисање већ лутање, веома је штетио нашу трговину, јер је динар стално падао, а у појединим интервалима моментално и ефемерно се снажио. И таква несталност динара са сигурном тенденцијом на падање, убија сваког привредника“.

Ја сам имао пуно разлога и права, да у своме чланку „Зашто динар пада“ у Трговинском Гласнику, који је приложен, Бр. 187. од 22. Августа 1922. године кажем: „Та је политика банкротирала“. И то је тачно. Г Др. Ф. Павлић у приложеном Трговинском Гласнику Бр. 270 од 28. Новембра 1921. г. вели: „Свим присилним мерама пак, којима намеравамо помопи динару, само му шкодимо...,“

Трговински Гласник у приложеном Бр. 260. од 11. Новембра 1921. г. у чланку „Регулисање валуте“ констатује ово: „Овај нагао пад динара изазвао је панику у нашем трговачком свету....“

У Трговинском Гласнику, који прилажем Бр. 159 од 19. Јула 1922. године у чланку „Рок за куповину девиза“ каже се: „Тражимо понова од г. Министра Финансија, да ову по трговце и слободну трговину, штетну наредбу укине“.

У чланку „Маша валута“ у приложеном Трговинском Гласнику Бр. 155 од 10 Јула 1921. год. завршетак гласи: „А ми верујемо, да се систематским радом може лако и брзо поправити ово садашње стање, од којега пати не само трговац но и најшире масе нашег народа, па и сама државна каса.“

У Трговинском Гласнику у чланку „Наша Валута“ · који прилажем Бр. 172 од 31. Јула 1921. год. вели се: „Последњи