Mojim mladim drugovima : Iskren savet

13. Писмо

Београд, 27.-Vlll.-1 924. Још стари Грци, исто као и Римљани, поштовали су и бринули су се о оним војницима који су у служби отаџбине изгубили њихово здравље, нли који су због рана изгубили поједине делове њиховог организма, па због тога постали или потпуно неспособни за привреду и своје издржавање, или чија је способност ограничена. Такве војнике називамо инвалидима којих и ми имамо у доста знатном броју. Брига о овим ратницима вођена је и у средњем веку, смештали су их по манастирима, а за време крсташкпх ратова о њима су се старали разни ритерски редови, нарочито ред Јохани Гана. Али тек од времена увођења сгалне војске почето им је давање поклона као нека врста милостиње, а доцније су им одређене и пензије, или су, најзад, почели да их смештају у Инвалидске Домове, гди су имали потпуно издржавање. Први такав дом подигао је Лудвик XIV