Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

„еј 7 = и =

ној п магловитој атмосфери настраног охватања идеја о културном напретку, они се ослањаху на неодређена и несазрела начела о индивидуалној слободи и самосталности која им беху водиље у животу. За њих су дотадањи_ обичаји и навике друштвеног и породичног живота застареле предрасуде и заблуде које ваља одлучно и смело потискивати. Без довољног познавања стварнога живота у који су тек почели улазити, те идеје и начела којима су гдекоји, као напредним и културним, хтели искрено да послуже, беху погрешно схваћени и примењивани; беху им често камен спотицања, препрека, са које скретаху устрану и лутаху стрампутицама, орљајући у крупније погрешке које им старији нису лако праштали.

Разлике у погледима па друштвени и домаћи живот које су вазда постојале између млађих и старијих генерација, бивале су сада, све јаче — стварала се све већа провалија. Млађи више не појимаху старије и налажаху да су неразложно сурови и самовољни. Старији пак, вазда консервативнији, беху схватили понашање омладине и њен модернизам као распусност пи раскалашност; улажаху у борбу против ње, али не имадоше пачина ни тактичне моћи за, вођење борбе; не умедоше се помоћи у злу, које, по њихову мишљењу, води у »пропаст«. Деца им се, и мушка и женска, све више измицаху из руку и испод власти родитељске као миши испред мачијих шапа. -

Нова појава, ма колико била безопасна, задавала, је страх родитељима. Она их је тешко забринула и обезумила.

Старији грађани брижно иђаху својим пријатељима на саветовање. Претресаху надугачко и нашироко ту модерну »напаст« која захвати "њихове синове и кћери; јадиковаху и растајаху се с уздасима, незнајући што ће ни како ће. Беху мрачни и туробни као после ружнога сна;