Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

Мада трговац по струци која претпоставља, стварност и рачун, Никола је имао амбицију да живи као културан човек, да је окружен уредношћу и лепотом, да води рачун о карак= теру и врлинама. Јасно је увиђао да је срећа и задовољство у душевним добрима а не у гомилама злата. егова практична филозофија, беше сведена на девизу: Мудрост, Снага и Лепота, коју имађаху она средњевековна зидарска браства, што у западној и средњој Европи подигоше у већим местима оне величанствене храмове готскога стила који и данас сведоче о великој архитектонској уметности њиховој. У њој је находио подстицај за начин свога рада, и живота. Ниједан посао није предузимао докле о њему довољно не размисли, докле му Мудрост не покаже пут за њ. У сваки је посао улазио озбиљно, с довољно Снаге и енергије, да би га с успехом довршио. А при том се старао да му посао буде добро и урађен, да Лепота крунише сваки рад његов.

Никола је имао добро срце; човечност и нежност огледаху се у сваком послу његову. Имућност и образованост нису му допуштале да се оглушује о хумана, патриотска и културна друштва; свуда га налазимо као добротвора с великим улозима. Беднима и невољнима, вазда. је притицао у помоћ, па на то и друге подстицао. Радо је помагао и сиромашне ученике у школовању овде и на страни. Од тих питомаца његових Дрина су већ у државној служби: судија Гојко Стојановић, ваљан и по струци и по карактеру, и Драгоје Боровић, писар у једном министарству. С њима ћемо се доцније ближе познати. n

Никола је уживао опште поштовање. Нерадо је улазио у претресање политичких питања, налазећи уопште да страначка политика, у нас није довољно објективна. Прошле године

НА СТРАМПУТИЦИ, 2