Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

22

бави и солидно образовање, обраћајући нарочиту пажњу на стране језике, при чему им је и сам помагао.

Нада је као ученица Више Женске Школе ванредно напредовала, односећи крајем школских година прве награде; а завршила је школовање на годину дана после смрти материне. Тада је драговољно узела на. себе бригу о васпитању и образовању млађе сестре. Тиха, благе нарави и нежна, као и отац, она је улогу учитељице п мајке вршила врло одано и са знатним успехом. А поред тога узела је на себе и старање о кући, при чему се одликовала подобношћу ваљане домаћице и економке. Луксуз је осуђивала, а мода п модерност нису је привлачиле; скромност јој је била врлина наслеђена од матере. Већ је имала и просиоце, али о својој удајн није хтела ни да мисли, докле Веру не види изведену на пут зрелијега доба. Ове особине чиниле су је необичном и интересантном толико, да 61 им се мучно могло наћи примера међу кћерима трговачкога реда.

Никола је Наду веома ценио, па ниједан важнији посао није предузимао бев ње; а она се брижљиво старала да оправда то поверење. Веру је грлио п мавио великом љубављу нежнога родитеља; она гаје п ликом и душом својом подсећала на мплу му и непрежаљену Јелену.

Вера је била љубимица и Николина и Надина. Никола је имао рашта бити задовољан и безбрижан. У радњи су послови пшли уредно и тачно као часовни механизам, а у породичном животу, поред ваљапе п љубљепе деце, осећао је пуну родитељску радост п срећу. Заморен радом и пословпим бригама, жудно је хитао дома, где га је чекала нежност п љубав ћеринска. Кућа му, Бао по за живота Јеленина,