Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog, str. 7

ПРОЛОГ

Било је недавно, на три године пре Светскога Рата, када се београдски друштвени живот још кретао обичним током, неузнемираван никаквим крупнијим догађајима ни спољње ни унутарње политике. |

а година има своје интересантно обележје. ;

Друштвени се живот одликовао кретањем живљим него обично. У њ почињу продирати нове идеје и начела, која објављиваху непомирљиви рат дотадањем схватању живота.

Сећате се, зацело, оне године, када је женскиње почело носити кратке и одвећ узане сукње и шешире с врло великим ободом, а мушкиње дизало брчиће уз образе и китило се у рупици од капута великим цветом хризантеме или и сунцокрета. Тада је увелико стао овлађивати модернизам који се огледао не само у ношњи, већ и у друкчијим погледима на живот и свет. Омладину оба пола живље су занимала питања о материјалистичком и епикурском схватању живота, о »застарелим« начелима, карактерности и моралности, о оправданости човекова егоизма, о непризнавању никаквих ауторитета, о личној самосталности, слободном животу и — слободном браку.

Не би се могло рећи да је тај покрет у београдском друштву био потпуно нов. Појединих поборника модерних идеја и начела би-

· вало је и раније, само су се неопажено губили у гомилама оних, који су живели обичним жи-