Narod

СТР. 2.

Н А Р 0 Д

БРОЈ 1.

У ПРОПАЛОЈ ЗЕММ

Јављају иа Самоса, да с скидале објаве, које су пр у Цариграду а у којима се ( ницом и глупаком, а њего ницима и лоповима. У о( прети примерним казнама. Грчки бегунци из Мале једна чета од 300 војних бе шала Лимана фон Сандерс командује један официр. Маршал Лиман е|)он Са! немачке војне мисије у Јурс нерала фон дер Голц пашу. одбрану Дарданела и био цаја на турски главни гене]

да, 27. јула власти поизлепљене 1 зива пија:три издајкј)ивцима врде да је т била марјом чегом

о је шеф нивши геганизовао ИКОГ УТИ-

име, да х(гке да захва.т творцу за заузсће Битоља, да је ово његова црква у овој земљи. Па се окрену, помоли се Богу , пољуби и кону и изаће ведре душе.... Ови српски војници имају задивљујући изглед, ратни■ чки исвојтљив у истимах, гибак и утанчан и ни сам незнам с каквом озареношћу на челу. Стара, античка раса, никада подјармљена , никада помешана с којом другом, врло сродна с расом наших, француских сељака. У најдубљем и у најлепшем значењу речи овде су сесу срела два дивна племства, две аристокрације човечан■ ства И онч то знају, и они то осећају.« О. кад би сви ми, што нас има,овако представгали свој народ и овако радили за њега. ДНЕВНА ПОЛИТИКА Солун, 27, јула Наследник Цимерманов, нови немачки министар спољних послова, Килман, релативно је млад човек: сад му је четрдесет четири године. Његово име се први пут чуло за вре ме познатог мароканског инцидента и афере у Казабланки. Кад је Виљем II, пошто је сазнао за многе сгвари

ПРОТИВ ХЕНДЕРСОНА Лондон, 27. јула У Доњем Дому више посланика осуфивали су министра Хендерсона, што је отишао на социјалистичку конференцију у Париз. Хуџ је казао да је то минисгрово осуство незаконито. — 'Бонар Ло је бранио Хендерсона, али је на крају изјавио да пут Хендерсона, Хердла и Мекденалда на конференцију руских и француских социјалиста није био са одобрењем владе. П ПАППР 1ШНТ1ТТТШ*

се од тне заробље нике. 1 ња: поновно предузимане рапатрирања борада и цидалних заробљеника по досадањем споразуму; проширењеЦосадањих споразума о раиатрирању бораца и цивилних лица; преношење бораца —заробљеннка и у друге неутралне земље поред Швајцарске; интернирање цившлшх ратних заробљеника у деутралним државама; брже достављање пакета заробљешцима; кажњавање заробљеника; репресалије над заробљеншдоа, касније или никакво јааљање о заробља-

тралне силе обележиле садашњи рат. Говоре-ћи о држању Буга ра, о н из> ављуј е да то што се догафа у делу Србије који је под њима вапије код Бога за осветом. Оно што је нарочито страшно то је рекрутовање на окупираној територији Србије, ко 1 им бугарска влада натерује људе да се боре против своје ро ђене отаџбине, и тиме достиже максимум неморалности, што нам га је могао рат дати Г. Тронб позива и владе неутралних држава и остале који нису на влади да против овог нечовештва, изразе своје ужасавање уцраво да га криком објавс. Ако то учини цео незванични свет неутралних, он мисли, да Ке Бугари можда доки к себи.

ДРЖАЊЕ ЧЕХА Цирих, 27. јула. Унутрашњи односи у Аустрији су врло критични. Кључ решења ситуације још увек је код Чеха, који такође немају једно гледиште. Младочеси,

вању војнша; и одстрањење еиглеских официра са трговачких лађа из логора, у којима су интерннрани борци офици

национални католици и социјалисти траже ревизију уста-

рити од ње федералну државу од аутономних народности. Даље је Сукуп тражио да о миру и рату народ одлучује плебисцитом. Пошто су једногласно усвпјени сви захтеви у резолуци ји, збор се разишао. Групе су ишле улицама певајући националну химну. ШТА ЋЕ БИТИ И КАД Лондон, 27. јула. Један од најбољих одговора, који се могу дати свој рацозналости и на сва питања о томе шта ће даље бити и како ће са чим бити свршено, дао је енглески министар спољних послова Балфур у Доњем Дому. На питање неких посланика о будућим резултатима рата, он ја рекао: »Посланици а и сви листовн траже тачне изјаве, шта ће влада да ради у овом или оном делу Европе. Како ће се најбоље поступити са Југословенима, који је најбољи начин за третирање Аустрије. Сто разних тумачења појављивало се, али се о овим проблемима не може судити тако прецизно, као о историјским проблемима нз прошлости. Нико од нас нема силе да предвиди околносги, у којима ће се наћи свет, кад толики проблеми буду решени, ако већ неће да иде у обласг пророштва. А тако радити, значило би чинити рђаву ус-

*/ 1 Ј' . д тај који је дооио од немачког министарства спољних послова нове инструкције, које су преокренуле ситуацију, и отклониле конфликт. У то време, међутим, он није давао утисак човека всће активности и систематског рада. Наименовање Килмана на ово, данас најважније место у Немачку, изазваће, без сумње, многа стара сећања и многе коментаре, нарочито у француској штампи.

дерсон питао је председника Министарског Савета, да ли су Лорд Њутн, генерал сер Анри Белфила и сер Роберт Јунгер отишли у Хаг, као представници енглееке владе, у циљу преговора са генералом Фридрихом, мајоромДраугтом и Др. Екхардтом као представницима немачке владе; да ли ће се сви делегати састати у истој соби и какав ће бити предмет дискусије? Г. Бонар Ло је одговорио: одговор на прво и друго пи тање је јасан. Енглески делегати овлашћени су, да прего варају само о питањима која

внсе у сваком случају од ратификације енглеске владе. ХУМАНИ ШШИ ЈАмстердам, 27. јула. Г. ХекторТронб, професор Универзитета у Амстердаму и један од највећих научника у Холандиж објавио је у холандском листу ,,Телеграфу“чланак под насловом Србија и неутрални , у коме оштро протествује против злочина, којима су цен-

да уступају, удружили су се под једном једином погодбом да сузбијају друге тенденције. У недељу су чешки социјалисти држали велике зборорове у Прагу и готово у свима већим чешким варошима. На љима се дискуговало о миру, тражило се демократисање монархије и аутономија Чешке. У Прагу је, пред ви ше хиљада људи, говорпо посланик Сукуп. У говору, дужем од два сата, он је рекао да је жеља за миром општа. По требан је један демократски устав, који ће поправити аустроугарску монархију и ство-

черас. У њој ми Једино кажемо: Оно што ми желимо јесте, да народи, који сачињавају ову хетерогену државу могу сами собом управљати по свој'ој жељи, по својој цивилизацији, Јсами себи оцртавајући пут будућности*.

КРАТКЕЈЕПЕШЕ Цирих. — Вођа немачке социјалистичке већине Шајдеман, да би показао, колико социЈ’алистима није стало до власти, рекао је у Једном говору: »ЈТистови независних социјалиста тврде као да ми јако

Јаче мотнве. Те обласш дају јаке, необично предузимљиве, мање скрупулозне, људе са опредељеним цнљевпма, који просперпрају у трговини и индустрнји и одликују се у политицн ванредном окретностн и нздржљивошћу. У долшш Јужне Мораве онн се још н нарочито одликују необнчном радљнвошћу п нечувеном штедњом. - -Одовога типа знатно се разликују области Шумаднје, у шнрем смислу, у Моравској Србији. оападно од Моравске и Вардарске Србнје настаје друга група српских и јутословен скнх земаља, такозване, Динарске Српске и Југословенске сем.ке. Оне се као једна целина пружају од ЈБубљанске котлине до реке Дрнма с једне стране, и између Ја дранског Мора, Панонске котлине и Моравско - Вардарске удољине — с друге стране. Тој групи припадају највише

н најкршевитије планинске земље, које иду овим редом: Крањска, Западна и Јужна Хрватска, Далмација Јужна Босна, Херцеговина, Црна Гора и Стара Рашка (»Новопазарски Санџак*,). Ове земље г.редстављају шумом и водом наЈ - богатиЈ'и део Балканскога Полуострва. Те области састављене су у главноме из пространнх површи и тераса, од којих су ниже услед млађих језерских седнмената врло плодне, док су више кршевитије, покривене шумом и подесне својим ливадама и испашама за плашгаско сточарство. Становништво ових високих плашгаских областн представља етнчкн најсвежији н најчистији део српског и југословенског народа. Одликујући се знатном количином атмосферског талога, свежим летима ц хладннм снежним зимама, више области ових планинских земаља имају при-

родне особше сличне онима, које владају у планинским областима сев':розападне и средње Европе. Са својим дугачким шумовптим венцниа дубоким клисурастим долинама и свежином свога ваздухЈ, ове се области разликују од голих и плећатнх плашгаских области Вардарске Србнје, у којима преовлађују жарка н сува лета и блаже зиме. На обалама Јадранскога Мора влада медитеранска клими са друготЈоајним сушама у лето н несносннм периодама киша у јесен и у пролеће. С обзиром на природне условс и природни живот, сна стрша овога планинског система која је окренута Панонској рнвници знатно се разликује од области према Јадранском Мору. Ју су одлике средце европске климе са мањим утцајима степског карактера Панонске равнице. Ту је земљдште састављено

Од млађих финијих језерских седимената и наноса река, што му све ствара карактер необичне плодности. Она је страна лети зелена, а њено становништво богатије и гушће насељено. Јадранска је страна међутим састављена од кречњастих стена, које не могу да одрже воду на површшш, већ је кроз разне пукотине упијају. Због тога Ј'е земљиште голо и неплодно, а његову економску оскудност, као да још више појачавају необична дуга, жар ка и безкишна лета. У овој области има нарочитих криродних појава, коЈ - е су у осталим деловима Европе готово непозмате. Атмосферска вода, коју упијају пукотине у кречњаку, скупља се у подземним каналима и пећннама и образује велике подземне реке и језера. Кад падну обилате јесење кише п кад се у пролеће отопе планииски снегови, ове

поцземне реке избијају на по вршину и од затворених долина праве привремена језера између планинских венаца Далмације, Западне Босне, Херцеговине и Црне Горе^У овој природно врло лепоЈ и интересантној, али економски веома сиромашној области, живи необично свеже, здраво и плодно становништво. Његово је главно занимање сточарство. Ти сточари пењу се лети на највише планинске венце, на коЈима за своју стоку налазе обилату пашу. Њихов пОлуномадски живот потпуно је сличан животу шпанских и фрзнцуских трансхпмантних стечара. Ови сточари представљају физички најјачи и најсвежији део целога српског и Ј"угословенског народа. Код становништва ових области највише је развнјена и израђена свест о заједници целога народа. Ту су највише очуване историске традиције, ту