Narod

СТР. 2.

Н А Р О Д

БРОЈ 2.

ОАВЕТОВАЉА У 10НД0НУ Лондон, 28. јуда. Прекјуче је у Лондону отпочела рад нова савезничка конференција, којој се придаје врло велика важносг. На њо1 "ке узети учеигка све савезничке државе осим Америке, ГТредседник конференције јесте Лојд Цорџа енглески су представници Балфур, генерал Смат лорд Керзон, Милм, адмирал Целико, генерал Вилијам, Робертзон, сир Ерик Џод и Фредерик Смит. Укупно има 40 савезничких делегата.

но и ријечи ми у грлу спхају. Гробови остају неопјевани ријечима чистијем, непока■ пани сузама искренијем, а мајке сиње кукавице неутјехиене утјехом благом, па се буни у љутој срџби и Божије и људско срце, и мртва се тјела у мртвачкој одори дижу из неоплаканих гробова и оглашују се језивим јауком и лелеком да душа у човјеку протрне и премрзне. »0, Боже мој, велики и силни и недостижни. дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи, које душмани не разумију а народ разумије, да се исплачем и изјади■ кујем искрено над црним

Париз, 28 јула. Гроф Чернин, аустријски министар спо.ђних послова нарочито је примио новинаре и изјавио им: »Г. Лојд Џорџ је изјавио да 1е говор канцеларов у Рајстагу изазивачки. Ја не могу да разумем овај прекор. Канцеларове изјаве су напротив биле јасне и одређене, искључујуки сваки неспоразум. Г. Лојд Цорџ не'ке да одобри држање Немачке, што се тиче питања о миру, а то би морао да уради као представник нације, која увек ставља на прво место демократске принципе Канцелар и Рајхстагсу свечано изјавили да немачки народ неке да трпи никакву економску блокаду и да он осуђује свако дражење једног народа против другог после рата. Ја не видим чега може у томе бити изазивачког. «У сваком случају, ја мислим, да треба да одговорим на говор Лојда Цорџа и да га запитам, шта управо хоГе Споразум. Мишљењена-

удесом свога Народа и земље своје. Поклони миријечи, Господе, крупне и за машне као брда хималајска, силне и мокне као небески громови, оштре и језиве као свјетлице Божије, а тујуинским тирјанима и зулум-ћарима неразумљиве као што је неразумљива свинга египатска роду чо вечанскоме. Дај ми те ријечи и обдари ме, Господе мој; тијем даром својијем великијем и милошћу својом неизмјерном, јер 1\е мисрце свенути, јер ће ми се душа од превелике туге жалости разгубати.'< Бан>а-Ј1ука 1917. Петар Кочић

ше групе сила је довољно познато из изјава, које су учињене у Бечу и из политичких изјава у Немачкој. Из најпотпуније сагласности, која влада између Беча и Берлина, излази да су немачки канцелар и чланови Рајстага казали управо оно што сам ја рекао ве-к пре пет месеца, тојест да је Аустрија готова да прими један часан мир. Али измефу Беча и Берлина влада и друга сагласност. Никада ми неГемо пристати на мир, који неФе бити часан за нас. Ако Споразум неГе да преговара са нама на овом принципу, ми кемо наставити рат и борити се до краја. «Мени је свеједно, да ли Ге се ова моја изјава тумачити као знак снаге или знак слабосту. Ја говорим овако само са моралне тачке гледишта, јер се морал противинастављању рата, који је данас постао бесмислен (а некада?) Како сам ја интимно уверен, да нас Споразум никада нске

мо-ки убити и како, ми воде-ки дефанзиван рат, немамо намеру да уништимо наше противнике, то би требало што пре учинити крај овом рату једним миром, на коме се можемо сложити. Ја природно судим да би све будуке жртве и све патње, које се још |наметну човечанству, биле бескорисне и да је потребно, у интересу човечанства да се најбрже што је мог}"кно до-ђе до мира. »Ето ш га ми желимо, али ја вам понављам, да нико не треба да се вара: ова жеља за миром има добро одре^ђене границе и они се не може испунити осим само тако, да наша част остане нетакнута. Исто тако, као што смо се се заједно борили са нашим верним савезницима, тако кемо исто и мир закључити заједнички са њима. А заједно кемо се и борити до крајњих граница, ако непријатељ никако нске да разуме наше гледиште. Ми и наши савезници, ми имамо, као и сви народи на земљи, право да живимо и да се развијамо. Нема никакве силе на свету, која нам може отети то право. Што се пшче питања да се зна, ко јекрив за овај рат. ја у то шД\у да улазим, јер је сад поптуно некорисно препирати се о прош лости.« На крају је гроф Чернин рекао; «Ево по моме миикЂсњу двапринуипа, по којима се може доћхи до мира: Прво: Ниједна Држа ва не сме бити насртљива. Друго: Треба тражити све начине да се рат више не понови. Зашто граф Чернин нијебио министар спољ них послова 17 јула 1Ш?!

ДНЕВНА ПШТИКА Солун, 28, јула Ружна игра, срамна мистификација и редак цинизам, које су Немци показали у разним фазама пољског питања показали су се као бескорисни, јер су неморални, почињу јавно да буду напуш гани, јер их не вреди више ни тајно употребљавати. НемачкавеГ почиње да наговештава поделу Пољске са Аустријом. Цар Карло, вели се у првој вести о томе. не пристаје на деобу Пољске. Занимљива је фигура новогаустријскога цара у овом рату а нарочито од времена првог немачког покушаја за мир. Он се непрестано воли да покаже човек, коме је тешко што се пролива толико крви, најзад покушава да изгледа нешто правичан. У том систему је он и у овом пољском питању. Ова његова лажна тежња најпре није ни мало нова а затим није ни за кога тајна. Хипокризија је у традицији хабсбуршких владара. Фатални цар Фрања Јосиф, пошто 1 едуго владао, успео је да се у тој тартифској политици нарочито усаврши. И крајни иредентистички елементи, који су, као аустроугарски поданици смртно

мрзели Аустрију, понекад су били заведени шеретским хабсбурговским држањем. То исто, без и мало инвенције, наставља и нови цар Карло, само под бескрајно друкчијим и тежим околностима. Никог нема више, који Ке поверовати у мирољубиве Аустријске тежње и сваки зна данас да ^е показивање таквих тежњи са њене стране доказ да је света двојна монархија у тешкој тешкој болести. ИЗ Мадрид, 28. јула. Ситуација је опет постала врло тешка. Уведена је цензура и очекује се штрајкачки покрет 29. јула. — Један немачки сумарен гађао је шпанске рибарске лађе код Билбао и то је изазвало велико узбуђење, јер се налази да је то одговор за интернирање немачког сумарена у Кадиксу. (Р.Ј НЕМАЧКА ШТАМПА Берн, 28 јула. Говореки о циљевима рата »Франкфуртске Новине« веле, да су они за Немачку више економски проблем него географски. Услови мира морају обезбедити индустријско и финансијско разви-ке Немачке чије је економско стање регулисано енглеском блокадом. »Фосове Новине« ка-

ИЗЈАВА ГРАФА ЧЕРНИНА

далеко на север где се у глав- | ном изгуби удрутим нацијама изузев малих хрватских оаза по Доњој Аустрији, Моравској и Дунавској равници између Беча и Пеште. На место ових Хрватских исељеника дођоше у Хрватску многобројни Срби из суседних јужних об ласти, који у разнежено старо хрватско становништво унеше много борбеног елемента. Ова српска насеља још више утвр дише етничку сродност између ' Срба и Хрвата, тако да је данас апсолутно немогуће повући ма какву граничну линију између њих. У Хрватском Загорју палази се становништво скромне интелигенције, абог верске затуцаности мистичкирасположено, мирно, радљиво, склоно за догматисање и шаблонско схватање живота. Ту се може наћи сачуваних особина још старе словенске расе. Они више воле снтну, страсну лирску песму, пуну сете и музичке меланходије, него опште распростра-

њени јуначки народни епос. То је земља многобројних аграрних буна у XVI. и XVII. веку. То је једини крај југословенских земаља где се трпе племићске касте. По дијалекту и обичајима од Хрвата у Загорју знатно се разликују Словенски Шокци, чувени због лепо е жена и са много слободних израза у њиховим пес мама и у опште у опхођењу, али физпчки врло јак елеменат, национално свестан и ни мало биготан. Још у XVII. веку у овим се крајевима беше населио знатан број официра, чиновника, племића, трговаца и занатлија разних аустриских народности: Немаца, Мађара, Јевреја, Пољака и Чеха и из њих је концем XVIII. века била образована прва хрватска интелигенција, која јепокушавала да накаради народНи језик и да укорени једну антинационалну политику. На тај начин Аустрија је била

створила један званичан свој југословенски језик, који се, сем у чиновничким актима, нигде више не говори. Борба за народни језик представља у Хрватској прву најзначајнију етапу у развитку јавнога живота и тежњама за еманципацију. Северо-западно од Хрватске настају Словеначке земље • Крањска, Корушка, Љтајерска, Истра и Приморје. У почетку средњег века то беше једно од најјачих југословенских племена. Његова се област простираше од извора Драве у Тиролу до Таљамента у Италији, на северу до Линца и до Беча, а на истоку до Блатног Језера и Дунава. Изгубивши врло рано своју независност, још у IX. веку, они су све више притискивани и све више претапани у друге народе. Један део Словенаца успе ипак да сачува свој народни индивидуалнтет у југо-источним огранци-

ма Алпа. У новом веку они беху појачани досељавањем сродних Хрвата, које од тур ске навале бегаху на север. А до националне свести дођоше потпуно тек у Наполеоново време, када су сви неколико година припадали Наполеоновим Нлирским Областима францускога царства. У опште узев, ова епизодна политичка комбинација Наполеонова имала је невероватно великих заслуга за буђење и развитак на-. ционализма у северо-запацном делу целога југословенског народа. Живећи на неплодном, али здравом планинском тлу, у непосредном такту са средњеевропском и талмјанском културом с једие стране, а с друге стране у сталној вези са својом браћом Србима и Хрватима, Словенци су, својим веома живим духом, успели да се културно развијају и да самостално стварају. Они су дали леп број великих научника, даровитих песника и

најбољих југословенских умет ника. Поред Далмације из средине Словенаца произилазе и данас најдаровитији рацници на југословенској уметности. Словенци кршевите Крањске јачииом свога карактера, чврстином својих идеја, који се граничи фанатизмом, разликују се у неколико од своје браће у Штајерској, који су нешто мекши, али духовно еластичнији, који умеју да теку каријеру и да се допадну и противнику, апи и сами никад да забораве интересе своје борбене нације. И ако ни до данашњег дана Словенци нису били успели да у Хабзбуршкој монархији добију чак ни једну своју средњу школу, они су у последње време просто задивили свет својом организованом борбом на економском, културном и просветном пољу са несразмерно јачим Аустријским, Немцима и Талијанима. И најзад најважнија од свих српских и југословенских земаља Шумадија , у