Narod

5р. 17БРОЈ 10 Ј!ЕПТА

„Народ,, излази свакога дана по подне.

Штампарија сс налази у Франковој улицп 6р. 20, Власнтпс КРСТА ЈБ. МИЛЕТИЋ

СОЛ УН. УТОРАК 15. АВГУС ТА 1917 ГОЦ. 1 *«гвТ|' ■— — ■ *» I •мм^&шАгг:;авн5ВВЕМ1внМВиЕ

ГОДИНА I. • Рукописи се не вра^ају. Огласи и белешке напла^ћују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20,

Главнп урсднак ДРАГ. С. ГОГИЋ

Франнуски наролт ’:1 посла ник Леон АкамСре објаппо је, под овим насловом, један чланак, у коме су у глаБном, ове мислн: Контрола, м а 1} и ј с к а реч! Али шта је то, унраво, контрола; у чему се она састоји? Шта значи контролисати? Контролисати значи, пре свега, констатозати. Затим, констато, ти не само оно шго јесте него и опо што није а трсбало јс да будс, а тако исто констатовати и недосгатке, као и врсту и степен тих недостатака. У свакој социјалној заједници реакција средине тежи да покаже појединцима, као санкцша њихових поступака, да су они везанн ме'ђу собом извесним обавезама и извесним дужностима. Због тога контрола има да буде што чешћа. Они који треба да буду контролисани имају често једну једину мисао: омести друге да се обавесте, омести друге да упознају њихов рад, омесги друге да контролишу функционисање организма чији су нераздвојни делови и једни и други. Исто тако и контрола може бити површна или недовољно савесна, а санкција одоцњена или недовољно правична, али није у природи саме ствари да контрола и санкција буду несавршене. По томе што је контрола рудиментарна и површна не сме се закључивати да је она рфава по себи и старати се да се она избегне; по томе што јесанкција неправична, не сме се закључиваги да је она за осуду и да је треба изоставити. Ако је контрола рђаво обавештена, морају јој се расвлетлити ствари; ако санкција пада у грешке, морају им се пронаћи узроци и отклонити. Ово је у општем интерееу целе заједнице, јер ои иначе многи поступци били неправилно оцењени в изазивали незаслужепе последице. И сада, за време рата, може се у извесној ме-

ри директно радити на контроли и санкцији, као и у време нормалних одноеа у социјалном животу. Целокзчша јавна организација, целокупиа функција великих организованих телп. сзе савршенство њихово и увељањс њихове моћи и силе лежи једино на два основна постоља: на контроли и санкцији. Рат !е ту, који ће са свима својим дошђајима и многобројним примерима да потврди, подупре и подржи ову тезу. Ј 1тзздкца Ко би могао веровати, да се и данас помишља на то да се свирком пропагира српска ствар на странШ Гаргаптуа гГшшмћ 0 ишш Лондон, 1 б авг. Пре него што ће поћа у Рим Паишк је изјавио уреднику »Векли Диспач)). да измсЈју срп ске и шпалијанске владе не постоје иикакве диференциЈС. На против, одиоси су карактеристични по томе, што постоји основна хармонији у погледима. Тоеба правити разлику изм к,у ззаничног држања двсју земаља и д у жања извесних политичара и неких листова, који су само тумачи крајњих тсжња. Зар 6и см > могли ми да верујгмо, да би Италијани тгжили, да неправедно иогацају ппинцип нациоиално сти, на коме је створена њихова ро1)еиа др жова? Отаџбина Гарибалдија и Мацинија не може да се противи нашем Уједињењу. ЈШИ Л Ј ПОКРЕТ Француско-српски комитет послао нам Је ова обавештења: Комите г се састоји из чланова који му припадају. За Србе и Французе воше обавезнике примање у чланство је безусловно и бесплатно. Управу комитета саI стављају: два председ| ника, два подпредсед-

ника, два благајника и два главиа секретара, увек по један Франц) 7 з и један Срб&н. Комитет јс подсљен на дванајест секција, и то: народна и политичка економгтја идруштвеНИ II ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ мауке — опште и стручно образовање витешко и војно образовање — јавна предузећа, рударство, саобра!.ај мндустрија — трговина — финансија земљорадња — медицина и народно здравље уметности и занати књижсвност и новинарство. У циљу пропаганде комитет оснивафранцуско-српски дом где г ће се састајати чланови и секцијс и гдс ће се држати курсеви, предавања и књижевни и уметнички скупови. Приходи комитета су: поклони,субвенције, дојвољни улози, од уазница при манифестацијама у корист комитета и од листа и нарочитих издања. Литерарни француско-српски лист би-ће орган комитета и средство за обавештавање чланова. Комитет стан)гје у Франковој ул. 16. ГРЧК1 И_С?БШ Атина, 15. августа Одговарајуки на критику нских посланика из опозиције, Венизелос је држао један врло дуг гозор у скупштини. Председник владе побио је све. аргументе сво јих пропгивника и изразио је своје пуно поверење у спас отаџбине и у повра кање изгубљене тернторије. Овај говор изазвао је у скупштини тако јак утисак, да је. десет посланика из опозиције одмах ггришло владиној странци. Скупштина је дп.Ђе једногласно изгласала дневни 1 рсд изјављујући, да је уговор о савезу са Србијом свсти и да је грчки народ го тов да паднесе све жртве у рату. Скупштина је тако-ђе, том приликом, упутила сапје поздраве Српском народу. у иатзшЈ дфрици Лондон, 15. авг. Један званичан британски коминике о операцијама у источној А(фрици каже, да су Нем-

ци принуђени да се са путаЛинди Масаси повуку за осам миља. Код Мпепос, шесет и пет миља јужно од Маеигс, наше колоне, које оперишу } г том крају, опколиле суједну знатн)" немачку снагу. МУДР9СТ Г. 3‘ИМИСА Атина, 15 августа Под овим насловом <Патрис» пише о начину како је Заииисов кабинет пристао на повреду српско грчког уговора о савезу: »Кад је у септембру 1915 г. Венизелос приморан да по други пут да оставку, због тога што је бивши краљ од био да изврши уговор са Србијом, нови кабинет образовао је Заимис, задржавши за себе поргфељ министра спољних послова. Надлежно оделење министарства спољних послова пожурило је већ првих дана да подпесе Заимису текст уговора са Србијом, како би председник савета могао сам да створи идеју о обавезама, које је Грчка имала према савез—та ——■—шшшвтншшшшшшшшшшшшшшш

ницп Србији у тренутку кад ју је Бутарска напала. Александар Занмвс није хтео да чита уговор. Он се правдао да се примпо састава кабинета са ограгтченлм мавдатом. Према томе кад ба он проучно текст у 1 о*ора, он 6в могао стећи ужерење дж је обавезан да га поштује, а то се није слагало са мандатом који је добио!“ ВИДЕИЕМО Женева, 15 авг. Аустрпјски листови надугачко коментаришу декларацију са Крфа. Они кажу да је решење југословенског питања унутрашња ст*ар аустроугарске монархнје п тако мора остати. »Чак и кад бн војска генерала Сараја, велн ■Наје Еиргер Цајтунг«, ослободила Србију, то не би довело до остварења свесрпске краљевине, јер тај проблем мора бити решенна друкчијим основима, него што су они, који су постављенн на Крфу.» Очевидно је нз ових нзјава, да ће се централне силе, с*ом снагом, одупрети остварењу споразума на Крфу.

Поч8ци шансЕв крнзе

Шпанија преживљује тешке моменте; такве, какве можда није познавала још од времена реста^грације. Хронична агитација, која се примећавала у земљи, до сада се ограничавала на ниже класе и на странке, непријатељске ирема режику. Данас се она шири и у вишим друштвеним класама и чак код неких државних организама. И оно што је најгоре, то је, што покрет не добија само у шарењу, већ и у јачини, шго добија претећи карактер, тако рећи револуционарни. Унутра у земљи војнички утицај и напори која чине и које су чиниле републиканске и тако зване напредније сгранке, у намери да их експлоатишу, произвели су велико раздражење. Жучност радикалне штампе била је толика, да је влада сматрала за потребно, да установи цензуру и да забрани више листова. Довољно је рећи, да су међу војницима растурани тајнилистови, позивајући их, да одричу послушност и да се, кад дође томе време, придруже револуционарном покрету. У исто време, комитети су почели да се стварају све више и више. Било их је и наредничких па чак и полицијских. Много чиновннка и слу* жбсника државних стваралн су удружења, а већ и да не ра-

чунамо друге едементе. И саи су они, више или мање јачим тоном, тражили оно што су мислили да је право. Тако се покрет проширно и међу каталанским пардаментарним предсгавницима. Посланици и сенатори из ове области, без разлике машљења и странака, рачунајући и владине странке, састали су се на први састанак и тражили да се одмах сазове скупштина, да би се саветовало о тешким, актуелннм питањима, а нарочито о питањииа *ојничким и економскнм. Кад је ■лада ово одбнла, с*и парламентарци, не само из Каталоније већ и из целе Шпаније, сазову један народни скуп. Јавно мншљење бнло је ■рло узрујано и нздавани су жучни маннфести. Један од њих, који је издала регИоналисшчка странка, грми »против фиктивног режида, због кога ми немамо оргаиизовану ни војску, нн финансије, нн правду, ни срества за економско разаијање.« Влада се нападала штоаређа устав не сазнвајући парламенат н кријући се нза круне. Протествовало се протнв држања председника владе Дато, који је забранио овај скуп и тврднло се, да ће неизбежан резултат таквог држања бмти насиље и анархија, за коју ће одговормост пасти на владу.