Narod

I

ЕРОЈ !0 ЛЕПТА

. „Народ,, излази свакога дана по подне.

Штампарија се налазп у Фрза коаој улици 6р. 20.

Власних КРСТА Љ. МИЛЗВТИЋ —гп-ј^јјг. >~~~

Рукописи се не враћпју. • Огласи и белешке наплаћују се по погодбл.

Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Главпи уредннк ДРАГ. С. ГОГИЋ

Д0Н1Ј1

I. О маћедонс.ом питањудапас је излишно спорити се, пошто је оно пптање нашег држасног пнтегритетз. Лли ће ипак битн од интереса ако, у три броја, донесемо занимлпшу препирку између наших објективнијих и заслепљених непријатеља о гом питању. Поводом Штокхолмске конференције, где су бугарски социјалисти изнели циљеве рата њихове државе, траже"ћи цслу Маћедонију, један добар дсо моравске долиие, Добруџу и заједничку границу са Аустро - Угарском дуж Дунава, немачки социјалистички посланик г. Аерман Вендел, објавио је у „Форверцу“ од 2. јула ове год. један чланак, у коме скреке пажњу на сулуде претензије Бугара и позива их да се споразумеју са Србима у питању Ма•ћедоније, чије становништво „и ако чИсго словенско, специфично није ни потпуно српско ни чисто бугарско.“ Овим је чланком г. Вендел, који изгледа да је казао истину, изазвао праву буру у штампи централних сила; немачки га листови нападају што је нанео уштрба вишим интересима германске нације борс•ћи се отворено противу њених савезника, а бугарски му листови приписују незнање и пристрасност. Г. Ризов, дипломатски пресгавник бугарски у Берлину, није изостао из ове полемике: он је послао редакцији „Форверца“ једно дугачко писмо у комејеузалуд покушао да побије Венделове аргументе. У одговор на ово писмо бугарског дипломате, немачки је социјалиста објавио у истом листу, у броју од 13. јула један други чланак, из кога доносимо ове одломке. „Оно што је Ризов казао, то су увенули и изањђали разлози бугарске широке пропаганде, преко којих сваки, који добро познаје питање, прелази са осмехом сажаљења. Да би одагнао брзо једну погрешку г. Ризова, ја ћу констатовати: да сам бцо у Ма-кедонији више

пута ; да познајем ис горију те земље и литературу која се на ну 7 односи и да, сем тога. знам довољмо југослсвенске језике. И ако г. Ризов неке да ме смлтра као човека „интелигенгног’ и часног“ што се изводи из његових речи, ја бих се могао задовољити тиме што је моја тема боља него његова. Истина је, да би ка кав лајик био утучен када би му званични преста вник бугарски х интереса уНемачкој изручио размстљиво више од 20 ауторитативних имена који су се тобож изјас.шли у ко рист неоспормог бугарског карактера Маћедоније. Морамо реки да ово тврђење нијел 7 погпуној сагласности са једним великим бројем цитираних имена. Тако Шафзрик признаје да се у Македонији говори један дијалекат сасвим различан од онога што се говори у Дунавској Бугарској. Н.чдерле констатовао је да језик македонских Словена преставља »прелазни дијалекат изме г ђу српског језика и правог бугарског језнка«; Кондаков доказао је чак да су сви културни словенски споменици уМакедонији, сем минималног изузетка, српског порекла. Али чак кад би смо хтели признати Ризовљеву вредност свих имена која он цитира, он сам из основа смањује вредност њихових сведоџби, признајуки да је најмлађе дело ових тек од 1877. г. То је било 1877. а ми се данас налазимо у 1917. Пре 40, 50, 60 годипа Балкан а нарочито део турског Балкана био је географски а поглавито етнографски, непозната земља и све ово што је унего у књиге или у карте у погледу бугаризма нли србизма маћедонског становништва — непознато. Има међутим и у овом времену резултата које су добилн непристрасни испитивачи и не може да издржи критику новијих студија. Бетика идеја прогрс-

са прокрчила је пут, ј чак и у етнографској и ! лингвистичко 1 области. ! Док Будуен де Куртене у своме „Кратком прегледу словенских јсзика“ још 1884. годинс брани мишљењс дг. исмсгђу Пољака и Руса. Срба и Бугара, Пољака и Словака, Пољака и Чеха нема прелазног дијалекта, слависта Јаги ћ доказао је 1890. године да такви дијалекти постоје, утврдивши на повом месту да сви југословенски дијалекти, од Истре до Црнога Мора, престављају један једини ланац, састављен од делова који се међу собом додирују. »Тако, вели он, маћедопски дијалекат преставља прелаз српскохрватског језика у 6угарс 1 си«. ЗВЕЗДИЦЕ Један од најраскалашннјих варие.тсн изгорсо јс. 0 стао јс само јсдан дсо, наI лик на шталу, и пиј са.ч јуче видео неколико иоивс заних лнгараца. И, да видшпс, призор не изненаЈцЈЈе• маеарци су ту и риније би.ш! .. Гаргантуа НД &ЛПИМД Рни, 24. авг. Агенција Саефаш: јазља: .нццЈЈа кталкјансквх труга на Јулијанскнн Алпиаа аадивл.ава. II поред највећих теренских теш опа, наши алпипци стално разбнјају непријатеља смелнм препадгм. 1 . Ми идемо напред и поред упорног невријатељског отпстра. Према саслушању за: обљеипка, наша артнљерија каноси сцзањне губитке непријатељској позадини. Они причају, да је аустријска виша команда била потпуио нзненађена нашом офанзавом па целом фронту. V; Ј1АЖИЕ ДЕШНТЕ *Журнал де Женев- објавио је један телеграм из Бсча, датиран 10 августа, у коме се дрмаптује саопштење. председника српске владе, о одворгњу у маси жена и деце из Србије. Према овом телеграму, одведени су, и то у врло малом брају, само она деца ижене, који су добровољно хтели да прате своје кућне стпрешине. Прави етање ствари је овакво: Жене и деца српска интернираии су у зароб љеничким логорима у Лша ху,Бра‘унау. Пежидсру, Па1у

мсЂеру. Хајнрихсгрину и Цсгледу, где их има насто тине. Према једном податку из аустриског Црвеног Крста, од 2& октобра протле годинс, у Браунау је иктернирано аише зд 1.СОО деце српскс Аустршанци с: сгла.гхс одбијали да саопигте тачне листе жена и дсце интерниране. То најјасније све.дочи, да је број њихов велики, а да Аустријанци ово не смеју да признају пред цивилизованим светом. (Пресбиро)

јјНВВНА ПОЈШТИКА Солун, 24г. августа. У Мађарској је криза Ј)ешена стереотипно: нема нових људи, нема нових програма. На место грофа истерхазија дошао је Алексаидар Бекерле, који је једном, у сличној кризи, дошао за предеедника владе и, премда је бпо човек без полнтичкогауторитета, успео је да му у влади буду и Кошут и граф дпдрашии граф Апоњи. То 1 е било 19о6. и он је осгао на влади три године. Мађарека независна странка живо је била исгакла питање о овштем праву гласа и о царинској граници са Аустријом, али се тој ларми лако доскочило З 7 Беч} 7 : дата је влада пезависној странци под чиновником Векерлом и та влада је усвојила

програм за борбу протнв општсг права гласа. — То је довело до р а с ц е п а независне странке са Јустом на челу.

ПРЕЛ НЕСРЕШ Берн, 24 августа • Франкфуртер Цајтунг» тиие о сумаренском рату: Фон Капеле нам је обећао да ћемо се сумаренскџмра том приближити миру. А ево всћ од фебруара сумаренски рат >е појачан у наЈвећим размерама а ништа нам још не наглаша • ва свршстак рата. Напротав Сједињене Државе нанеле су тежак ударац нашем плану. Миморамо тражити друге планове да скоро до1>емо до краја рапга; иначе нас очекује катастрофа. захЈС • -ЛХУЛЕЖДЈ

Говорило се, да Румунија не може избећи судбину која је снашла Србију

3' очи конферепцчје у Штокхолму, у очп иовнх прсдлога за м:;р, у очи закључења нобог ратпог зајма — потребии су бгли Немачкој цови успеси на бојном пољу. II пошто Хинденбург није бао у стању да бере ни најмаше лаворике на западу, он се оида спремио, потпомогнут сд Лењина и Зиновјева, да бере жалосну лаворику на источном фронту. Ичао је само да бира нз-

међу Петрограда и Одесе. Петроград је пружао три непријатности: удаљен је, оштру климу и треће, опаснОст да се Руси не приберу кад вмде да им је престоница у апасности. Зато је Хинденбург цзабрао за своју мегу ОкЈсу, која му је могла обезбедцти успех: потпуно освојење- Румуннје и, што би осигурало Не.мачкој излаз на море, осво;ење лепе Молдавнје-, а нарочито Бесарабије, иајбогатије, најплодније земље у Е»ропи, а можда и на свету. ВеК више од месец даца како пруски, баварски, саксонски, мађарски, бугарски н турски легиони без оамора огорчеио нападају на Сусвту, К» 1 С 1 шу, Пушу, Серет, Окно, на фроиту од 3(Х) километара, И свуда их румунске трупе, потпомогнуте јакнм руским трупама, дочекују са удшојеном снагом п патапаЈЈ' стару молдавску земљу својом јуначком 'кршљу.