Narod

- ГОДШ1А I. -

■ БРЗЈ 13 АЕПТЛ

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампараја се ухалабе у Фрв г ковој улнци 6р. 20.

Власлггк КРСТА Л>. МИДКТИЋ.

Рукописи се нс ®ра4ају. Огласи и белсшке на* пла-кују се по погодби.

Рсдакција је у улици Франковој бр. 20.

Глава« уреднак ТРАГ. С. ГОГИ*К

Стш Ј РЈЕИЈИ Петроград, септембра Од доласка јапанских трупа код Р иге, морал код руске војс.ке знатно је порастао. Ие пријатељ, вндећа јак руски отпор и познавајући борбене особине јапанске војскс, био је принуђен, да обустави офанзиву и да почне рад на утвргђивању заузете територије. До сада је ослобог1)Сно већ више села. Не пријател > ипак вриш нападс, који су, по својим резултатима, без икакве вредности. Петроград, 9 септембра Нови руски министар војни генерал Всрешовски примио је представнике штамае и изјавио им: »Нсмачка се узалуд нада да ће револуција ослабити нашу војску. Сви смо ми енергччни на послу и ускоро 'ће наиш војска бити од најбољих на свешу. Ја тврдим, према документима, о којима не мопсе бити дискусије, а који су јуче изнесени на миниспшрској седници, да је ситуација наших нспријатеља, а пре свега Аустрије и Турске, очајна. Данас, више него акада, ми морамо наставити борбу.« Петроград, У септембра. »Војска и марнна Слободне Русије« објављује дугачко вмсмо једне грзтге руских варобљенмка (457 људи) који су се спаслн ез Нсмачке. У гом писиу они су кзнели сву беду коју су прстрпели док су били у ропству. Совјетц у целој Русији, саслушавшм ове аргументе надају се да ће Русија емергичним гласом заштитити руске заробљенике, према којима Немци на тај начин поступају. Пегроград, 9 септембра. Све фабрике од јуче су понова отпочеле рад. Устех на фронгу п решење унуграшње крнзе, изазвало јс крајње одушевљење код радника. Вслики број жена доброволто се јааља на рзд у фабрикама. Са трансибирс- е железнице мстоварава се огронна кпличмка муницгје к.з Јапана. У Русији нема више оскудице У иунмцији. Петјгоград, 9. септ. Керенски је упцтио једну дненну наредбу воЈсци и флоти. У тој наредби се наређује, мимо осталог: Ј. — Да се одмах обустави свака политичка борба у војсци, и да се свима срествима ради на појачању борбене енергше ; 2. Да се транспорт трдпа иззриш по наредби највише команде ; 3. — Да право позаваља на одговарност припада исклучисо судској влас.ти; 4. — Да се забрањује свако стварањс добровољачких институција. које се. образују под изговором, да сузбијају контра револуције. Дневна наредба се завршава уверењем , да 1\е војска, која је увек показивала верност и потпуно поверење Провизорној Влади у последњим тешким данима, разумети, да 'ке Отаџбина моћи бити спасена само реорганизациЈОм војске и те.сном унијом свих елемената. Петроград, 9. септ. Генерал Алексијев дошао је на фронт и тамо је био предмет дсобитих патраотских манифестација. Алексијев је обишао фронт до првих линија. Свуда јс држао утешне говоре војницима, позивајући их на скори реванш, против смртног непријатеља Русије. Веру>е се,да 1\е ускоро и Брусилов отиТш на фронт да прими команду. Говори се, да Ае Керенски, да би скинуо са себс један део посла, поноеа поверити генералу Брусилову највишу команду. Петроград, 9. септ. Провизорна Влада, сматрајуДш да јс Корниловљев покрет потпуно свршен и да су , према томе, излпшне све изузетне мере које су предузете, наредила је да се икине место генералног војног гувернера у Петрограду, оа остане само командант трупи петроградскс војне области. Ни то место постављеи јс генерал Полков ников. Нова команда има врло шчроку власт. у питању снабдевања и џгранспорта. Петроград, 9. септ. У целој земљи почеле су активне ирипреме за изборе Уставотворне Скупштине. Изборни одбори всћ су ооразовани у 19 области. Петроград, 9. септ. Велика демократска конференција дефинитивно је утлрђсна за 12 септембар. На њој ће бити око 700 де-

легата. — Сви су оии позвати нарочитим депетама, у којима им се излаже пптреба да се удруже сее маљске снс. е зц о рганизацију одпране Пстроград. 9 ссптембра Керенски је решно, да од сада стално буде у главном штабу. Пукови који су билл сз Корниловом, вратили су се на фронт.

Војничка плата одре■ђена је кбд нас с обзиром на мирнодобске приликс и на обим и цене потреба од пре двадесет година. Па ипак је била толико скромна, да се за шу једва могло да купи игала, конца и по која лепиња или чаша бозе. Све осгале потребе поткрпљивале су се од ку 4е, својим приватним средствима. Но то мије била голем;. невоља за младс и свеже момке, које је после касарне чекала свадба, и чији живот ни у касарни није био баш неудобан и тежак. Међутим, на садашње ратне прилике и наш изузетан положај у опште, није више могућно да се остане на томе. Потребе су се уве•ћале и поскупеле, приватних средстава нема, живот је непоредљиво тежи, дужности су огромне. Ево разлике: касарна и ров, општи мир и светски рат! Ирописи, којима је нормивана плага, данас су потпуно безпредметни, јер немају никакве везе са стварношћу и са догађајима. Они предви-ђају само кратку, мириодолску службу под заставом, а о рату и не говоре. Сем тога, они одређују плату само за војнике сталног кадра, али ке и за резервисте. Чак, по закону о устројству војске, војницима другог позива ни одело не следује, Дисхармонију законских прописа наспрам данашњих потреба надлежни су јошранијс увидели и повећали су лањске године војничку плату. Али то повећање већ се одмах показало као недово.тно. За тих пет драхми, колико сада износи војничка плата, можесе набавити таман толико, колико се у Србији могло набавити за она два-три 1 роша пређашње војничке плате, или можда и мање. А то је слаба помоћ. Решење овог пнтања

не састоји се у томе, да се одржи стари ред ствари, појачан само у одговарајућој пропорциш. Повећаљс војничке плате треба да се извршиу управној сразмсри не само са садашњим повећањем цена потребама него и са проширељем круга тих неопходних војиичких потреба. А ово нроширење потреба неизбежно је у модерном рату па ма како ваљано снабдевање било. СпсциЈално наш војник, који је нначе врло скроман у потребама, има у овом питању да буде цење.ч засебним обзирима, јер је у рату дуже него други, и јер је ван своје земље скоро пећ две године. У питање о конкретном решењу н о форми уг којој ово има да се спроведе, не упуштамо се овога пута. Мило нам је, што можемо регистровати да су се надлежни већ заинтересовали овим питањем: обавештеии смо да је Врховна Команда поднела предлог у овом смислу. Надамо се да ће предлог и од свих осталих фактора биги прихваћен онако, како то заслужује наш наоружани народ, јер ово питање долази на једно од првих места у т низу питања, која се сама собом намећу на решење. Зашто су са јсдног места уклоњенс неке избеглице, да би се начинило ме.ста једној угледнијо’ породици? Гаргадтуа. итх дмнестијд Жекева, ' Ч . септ. Аустро-угарскилистови врло много пошу о тако званој општој амнестији политичких криваца, коју је потписао цар Карло. У ствари, ова амнестија само је једна превара. Из Босне и Хсрцеговине, где је осуђено хиљадама њих за политичке преступе, подне-

сено је на потпис цару за помиловање 43 осуђеиа, гк! и они су нарочито пробрани међу онима, који су били најмање окривљени у велеиздајн и чким п роце • сима у Бања Л\ г ци, Бихаћу и Сарајеву. ми један истакнутијл политички човек, од политичара, ки један свештеник није помилован. Најгнуенија насиља и даље се врше над осталим осуђенима, који се лагано воде у смрт.—(Балкан. Агенц.) НЕМдШ I " бугарш Параз, 9. сснт. Немачка еојска, која опе ршие на румунском фрон ту, изгледа да је одустала од офанзиве и да је заузела дефанзивни положиј. Главни разлог за ову промену у држању јестс енеогачан румунски отпор, који Макензен није очекивао. Други разлог су претераии бугарски прохтеви. Верлински кабинет бави се проучавањем будукег мира и желч да умери услове који се тичу Румуније. Али он наилази на иџетеране захтеве софијског кабинета и тиме се могу објаснити нове наредбе Хинденбурговс. Разлике у нахокењу Немачке и Бугарске јесу овс: Бугарска влада шражи це лу румунску Добруџу, док берлински кабинет жели да Бугари добију област звану Квадрилатер. нШШнШ Париз, 9 септ. Рибо је изјавио у парламенту, да ће само јединство целе нацаје олакшати победу. Цела француска штампа пише са одушеаљењем о говору г. Пенлсвеа. »Тан« каже, да је више п е с и м и с т а веровало већ у слабост. Али речи г. Пенлевеа биле су довољне да поја чају јединство народа и оно је сад нсразрушиво. ! ЈАПАКЦ8 У 1ШШ Париз, 9 сент. Адчирал Д.. написао је у Информацијп« једаи запкмљнв чланак, у коме каже измс1)у осталог: Па зашто, кад сс зс1ј прстпоставља 'преаос труна морем, не бн се шлло даље од Багдада, зашто нс до Солуна? Кад сс војска У рца, хиљаду мпља више не чшм многс, а ту 6и тако знатна снага, скупљепа, реконструисана и снабдс.вена пграла важну, чак одлучну улогу.